Mala bogatašica (ZAVRŠENA 📖🔚).

9. Plan protiv nje.

Layla Harrison

Dok sat polagano otkucava, primačinje se vrijeme za kraj časa. Layli nikad nije brže prošlo.

Glavom joj prolaze razne ideje, gdje bi mogla da ode, da se sakrije... Ali ni jedna od njih nije dovoljno dobra.

Par puta, prilikom nastave, okrenula bi se prema njemu, ali bi ubrzo shvatila da to nije dobra ideja jer je on hladnokrvno gleda.

Koji je tom dečku? Zašto je ne pusti na miru već jednom?

Glasno zvono odjekuje učionicom, i većina djaka žuri napolje.

"Layla, hoćeš sa mnom?", Emma je pita, pod hitno morajući u tolalet.

Layla ipka odbija smatrajući da je sigurnija u učionici, medjutim ubrzo shvata da to i nije tako. Za tren oka, svi su izišli van iz učionice. Ostala je samo ona i... Neko ko se nalazio iza nje.

Po njegovom teškom disanju, prepoznala ga je. Prepoznala ga je i po parfemu kojeg je nosio onaj dan kad joj je bio jako blizu.

Strah se penjao iz peta, ka njenom gornjem dijelu tijela, a srce lupalo kao ludo. Njegovi koraci su nagovještavali da joj je sve bliže.

"Znači, gospodjica se ipak udostojila da me ne posluša...", došao je na korak ispred nje.

Šutala je, iz straha, a pogled joj je bio usmjeren prema podu. U sebi je učila razne molitve.

"Jesam ja tebi nešto rekao šta će biti ako se vratiš ovdje?", objema rukama je lupio po njenom stolu, te se nagnuo prema njoj.

"Jesi! Znam da jesi, ali ja nemam kud... Otac mi je naredio da dodjem... A šta sam ja trebala reći da ne smijem, da me zlostavljaju ovdje... A nemaš pojma šta sam sve prošla kako bih dospjela ovdje. Medju vas, normalne.

Samo sam htjela da se i ja osjetim da pripadam negdje, medju normalne ljude, a ne snobove s kojima moram da se družim radi reputacije... Ali znaš šta, vidim da sam pogriješila. Vi normalni ste još gori...", odjednom, kroz suze je to sve izgovorila, ni sama ne znajući kako.

Njegov crni pogled je samo piljio u nju, a ona je nastavila:

"Ja zaista ne znam kakav ti imaš problem, niti mi je jasno šta sam ti mogla toliko uraditi da me zamrziš za dva dana koliko si me ukupno vidio, toliko da želiš da me ubiješ...", osjetila je njegov pogled na svome vratu, a zatim brzo namjestila šal da prikrije tragove davljenja; " ne znam zašto si prema meni takav... Nema veze, to je tvoje valjda pravo, ali molim te, ne tjeraj me odavde ponovo. Evo, obećajem, klonut ću te se koliko je god to moguće, uradit ću sve što želiš, samo me ostavi na miru..."

I dalje ju je šutke gledao, a nakon par trenutaka progovorio: "Dobro, ostavit ću te na miru, za sad... Ostani, ali ako mi samo malo zasmetaš, kunem ti se više se nikad nećeš ovdje vratiti!", zaprijetio joj je prstom, i zatim krenuo.

"I da, još nešto... S rečenicom uradit ću sve što želiš, nemaš pojma šta si samoj sebi napravila."

Pokupio je svoje stvari i napustio učionicu, a ona je ostala brišući suze da ko ne primjeti da je plakala.

Ovaj dečko je stvarno psihopata, mora ga se što prije kloniti i ne ulaziti s njim u sukobe. Iako je bio miran, ni malo joj se nije dopao njegov pogled.

Taj dečko ne može da je gleda, pogled mu je pun mržnje, sigurno kuje neki plan protiv nje. Sigurno!

...

Prošlo je i ostalih šest časova, a on se više ni na jednom nije pojavio. To je Laylu smirilo, te više nije osjećala one grčeve svaki put kad bi ga vidjela.