Jednim potezom - |Završena| #1

74. dio

"Spremna sam."

Izgovorim kada još jednom počešljam kosu koju sam prije nekoliko minuta ispeglala. Sofija je završavala sa šminkanjem, a oni su čekali ispred zgrade. Crna, uska haljina iznad koljena i s dugim rukavima mi je omogućila da ne nosim jaknu. Neće mi biti hladno, a i ako bude, tu je Bartol. Ugrijati ću se uz njega. Bež štikle su čekale u hodniku da ih obujem, kao što je čekala i torba na stolu da krenemo, ali Sofija još uvijek nije spremna.

"Još samo da se naparfemišem i možemo ići."

Roza haljina sa cirkonima na sebi je isticala figuru moje najbolje drugarice i sigurno će izmamiti mnogo muških pogleda, ali pored Teodora nijedan nema šanse. Sofija se zaljubila, ona je zavoljela, a prije je sa svima bila iz avanture. Nije se vezala ni za koga, naprotiv uživala je u svojoj slobodi. Kada je počela s Teodorom, planovi su se promijenili.

"Idemo."

Prođe pored mene sa crnom torbicom u ruci i ode u hodnik te obuje iste boje štikle. Meni je trebalo malo više vremena jer su se moje štikle vezale oko noge, ali ubrzo je i to bilo gotovo. Zaključa stan pa se spustimo do njih. Bartol je stojao naslonjen na automobil i odsutno gledao negdje u daljinu dok je Teodor pružio ruke prema Sofiji te je zagrlio.

"Dugo smo vas čekali."

Tišinu razbije Bartol pa me kratko zagrli i sjedne za volan, sjednem pored njega, a oni iza. Vozio je brzo, što nije bilo nikakvo iznenađenje. Inače tako vozi. Sama njega vožnja je rezultirala brzim dolaskom do kluba iz kojeg se već čula muzika. Parkira na parking te sačekam da dođe do mene jer ima malo kamenčića, a ja sam u štiklama. Lakše ću uz njegovu pomoć doći na asfalt. Uradio je to, uzmem ga za ruku i zajedno krenemo koračati prema unutra. Teodor i Sofija su išli ispred nas s glasnim osmijehom. Ne znam zbog čega se smiju, ali znam da mi je drago jer su sretni.

"Bolje da smo išli u vaš klub."

Obrati im se Sofija kada stanemo ispred kluba. Teodor se nasmije, ali Bartol odgovori na njezine riječi.

"Neka malo za promijenu."

Slegne ramenima pa pogledom pokaže da mi uđemo prvi. Bartol nije čekao, ušli smo odmah i počeli se gurati kroz gužvu. Ne sviđa mi se ovo. Imam osjećaj da stojimo jedni na drugima, ali on kao da je čekao samo da naiđe na prvo prazno mjesto i stane.

"Gužva je."

"Zabaviti ćemo se i nećeš primijetiti."

Slušala sam kako je Teodor tješi, a Bartol je za to vrijeme zaustavio konobara pa naručio piće za njega i Teodora. Sofija dodirne konobara za rame jer mu je bila prisiljena šapnuti kako bi je čuo. Teodor napravi grimasu poslije toga koja izazove osmijeh kod mene.

"Preslatki ste."

Obratim im se, čuvajući Sofiju za ruku. Smješkala se i dodala rečenicu koju Bartol nije ni doživio. Za njega izgleda nije ni rekla.

"Vi ste mi još slađi."

Danima ga nešto muči, a ne želi da mi kaže. Možda bi mu mogla pomoći samo se treba izjasniti. Šta je god u pitanju, ostati ću pored njega. Zajedno ćemo riješiti sve probleme koji se nađu ispred nas. Davno smo to obećali jedno drugom. Sofija se krenula njihati uz ritam muzike, a Teodor joj se pridružio. Bartol s naslonjenom rukom na stolu čeka konobara koji se probijao kroz gužvu da dođe do nas, a kada napokon spusti piće, Bartol mu plati i on ode. Željela sam da mu ja platim, ali mi je Bartol rukom dao znak da ne smijem to uraditi.

"Živjeli!"

Sofija podigne svoju čašu s višnjevačom u zrak, gdje joj se ubrzo pridruži i moja, a zatim i njihove čaše pune konjaka. Otpila sam gutljaj dok je Bartol iskapio sve na eks i poslije toga napravio facu koja je objasnila da mu je bilo previše. Zašto radi ovo? Želim da znam razlog. Približim mu se pa spustim ruku na njegovu, zanemarujući to što smo u klubu i da ga možda neću čuti šta će mi sve reći.

"Šta je s tobom?"

"Nije mi ništa."

Izvuče ruku ispod moje pa dohvati bocu i naspe ponovo čašu do vrha. Neću odustati dok mi ne kaže šta se dešava, šta se dogodilo.. On ne liči na sebe. Promijenio se u skroz suprotnom pravcu.

"Želim da mi kažeš, zbog čega se tako ponašaš? Šta je uzrok pa toliko piješ?"

"Imam i ja pravo da se opustim."

Naravno da ima, ali zar treba sam popiti čitavu bocu konjaka? Sklanja pogled od mene. Hladno mi odgovara. Kao da me izbjegava, a nema razlog za takvo ponašanje. Sklonim se od njega, samim tim mu omogućavajući da se opusti. Želio se opustiti, tko sam ja da mu to uskratim? Čašu za čašom je slijevao, postalo je čudno i Sofiji, a Teodor kao da nije obraćao pažnju na ispijeni alkohol.

"Šta se dešava s tobom, Bartol?"

Podigne pogled sa stola na nju te hladno odgovori i njoj. Iskoristim trenutak pa se i ja pridružim razgovoru.

"Ništa."

"Zašto nam ne kažeš o čemu se radi?"