Borba, istrajnost i hrabrost su vrline koje mladu djevojku čine jakom i ne dozvoljavaju joj da odustane čak ni onda kada joj nije ni do čega, a uz dovoljan intenzitet unutrašnja motivacija joj pomaže da zadrži volju za optimalnim sređivanjem života...
ओह! यह छवि हमारे सामग्री दिशानिर्देशों का पालन नहीं करती है। प्रकाशन जारी रखने के लिए, कृपया इसे हटा दें या कोई भिन्न छवि अपलोड करें।
Nakon što se okupam, uzmem karticu koju mi je dao neznanac.. zapravo više mi nije potpuni neznanac, sada barem znam njegovo ime. Maksim. Neobično ime, a je li i priča koju krije neobična? Saznati ću kada se nađem večeras s njim. Odlučila sam. Otići ću pa šta god bude. Otkucam poruku.
"Pristajem na tvoj prijedlog. U koliko ćemo se naći?"
Kada sam poslala napisani tekst, ostavim telefon i uzmem pismo koje još uvijek nisam ni pogledala. Pocijepam krajeve kako bih izvadila list na kojem se nalazi tekst pa kada ga otvorim, počnem čitati.
"Vrijeme ti ističe. Dani prolaze. Ne zaboravi da si nam dužna i koliku sumu trebaš dostaviti na našu adresu."
Zaklopim papir s otežanim uzdahom. Čime sam zaslužila roditelje poput njih? Ni sama ne znam, ali ih imam takve kakvi jesu. Novac im neću vratiti niti ga imam, a ni ne želim. Čujem vibraciju telefona zajedno kada i vidim osvjetljen ekran. Maksim. Uđem u poruku i pročitam.
"Drago mi je da si pristala. U Ulici 51, ako ti odgovara u dvadeset časova?"
Ulica koju mi je i jutros spomenuo. Samo jedna niže ispod moje. Nije mi daleko.
"Može. Vidimo se."
Otkucam i pošaljem, a kada vidim da je već šesnaest, odmah ustanem i počnem da se spremam. Prvo moram kosu osušiti, a onda je sve ostalo lakše. Čujem zvuk vibracije kada ustanem i krenem prema sobi. Vratim se i uzmem telefon. Ista osoba od maloprije s porukom.
"Vidimo se."
Neću mu odgovoriti. Večeras ću izaći s njim. Saznati sve što budem mogla i izbrisati broj njegovog telefona jer mi ne treba. Nisam trebala ni da ga memorišem. Osušila sam kosu, napokon. Sada trebam naći odjeću, izbor nije velik, tako da će biti lako uzeti farmerke i običnu, pamučnu majicu. Zvuk zvona na telefonu me prekine pa ga dohvatim s kreveta gdje sam ga ostavila prije svega nekoliko minuta.
Možda me zove Maksim da mi kaže kako se predomislio ili je Sofija? Pogled mi se zaledi na ekranu kada pročitam dobro poznato ime. Bartol. Otkucaji srca su već počeli divljati, a želja da se javim sve veća, ali strah nije dozvolio. Telefon je prestao zvoniti, ali ne i na duže vrijeme. Opet me je zvao. Zbog čega me zove? Prsti su se tresli dok sam klizala po zelenom krugu za javljanje.
"Molim?"
Pokušam zvučiti što profesionalnije. Gluma mi i ne ide baš od ruke, ali moram glumiti kada se radi o njemu. Dobro poznat glas s druge strane slušalice mi se obrati s pitanjem.
"Šta radiš?"
Ne mogu mu reći da se spremam za izlazak s osobom koju ni ne znam. Dovela sam sebe do situacije u kojoj moram lagati. Radim ono što ne volim. Ali to je samo ovaj put. Ne želim nikoga da lažem, a najmanje njega.
"Spremam se."
"Ideš negdje?"
"Da. Izaći ću s prijateljicom na piće."
Laž. Idem vani sa skroz nepoznatom osobom. Znam mu samo ime i prezime. Ništa više. Nisam imala izbora. Morala sam odgovoriti na njegovo pitanje jer da nisam. Postala bi mu sumnjiva, a to ne smijem.
"U redu onda. Lijepo se provedi."
Osjetim li malo razočarenje u njegovom glasu ili sam počela od ogromne ljubavi koju osjećam prema njemu umišljati?
"Hvala. Zašto pitaš?"
"Mislio sam da se vidimo i porazgovaramo o svemu."
Želi da razgovara sa mnom? O svemu? Šta je to sve? Ne želim ni da pomišljam na spominjanje prošle noći jer ću se osjećati jadno. Jedva sam dočekala njegove dodire, a onda je sve stalo. Tišina je nastala nekoliko trenutaka sve dok se nije ponovno oglasio s umiljatim glasom zbog kojeg bih sve otkazala, ali on je već završio razgovor.
"Ništa onda, čujemo se. Čuvaj se."
Želim li ga nazvati i reći mu da želim izaći s njim, da želim razgovarati s njim? On je samo hladno završio poziv. Ne želim ga nazvati. Obučem plave farmerke i bijelu majicu, a onda se počešljam još jednom pa stavim maskaru i labelo. Ne idem ni na kakav spoj da bi trebala više pažnje posvetiti svom izgledu. Idem saznati odgovore na pitanja koja me zanimaju. Ako bude želio da mi odgovori.
"Zašto život mora biti ovoliko težak i čudan?"
Postavila sam pitanje na glas kao da ima netko tko će mi odgovoriti na njega. Sama sam u kući, ali ne žalim se jer je bolje da sam sama nego s roditeljima koji prave konstantne probleme. Odem u hodnik pa sjednim na krevet i obujem crne patike. Dvadeset je. Vrijeme da se nađem s Maksimom. Zaključala sam stan i krenula prema dogovorenom mjestu. Sa potisnutim strahom sam se približavala Ulici 51.
Kasnim. Ne volim kada ljudi kasne, ali sada sam zakasnila s namjerom. Želim vidjeti njegovu prvobitnu reakciju. Ako nema dobre namijere, možda će ih sada pokazati, a možda i neće. Moram biti oprezna ako ne želim da mi se desi nešto loše. Ostavim telefon u zadnji džep farmerki i napravim još nekoliko koraka prije nego što ugledam dečka, srednjeg rasta kako stoji ispod ulične rasvjete, blizu autobusnog stajališta. Sada nije imao kapuljaču niti mu je lice bilo sakriveno.
ओह! यह छवि हमारे सामग्री दिशानिर्देशों का पालन नहीं करती है। प्रकाशन जारी रखने के लिए, कृपया इसे हटा दें या कोई भिन्न छवि अपलोड करें।
