Jednim potezom - |Završena| #1

59. dio

Dok su kapljice vode padale po našim tijelima, Bartol je prelazio dužinom mog vrata i ostavljao slasne poljupce. Gubila sam tlod pod nogama. Jedva sam se držala u ispravnom položaju, a onda mi se jedan uzdah oteo s usana koji je Bartola pozvao na moje usne. Zatvori vodu pa me uzme u naručje tako da sam noge omotala oko njegovih leđa i pristala na poljupce koje izgleda nije planirao da zaustavi.

"Ne! Nemoj."

Izgovorim kada odmaknem usne od njegovih. Prestane odmah.

"Ni ne pomišljaj da nas mokre spustiš na krevet. Kako ćemo onda leći kada će biti mokar?"

Otpuhne zrak kroz usne i tada shvatim da je mislio da želim zaustaviti ovaj trenutak. Ne želim. Želim da ga imam i na taj način. Zaslužili smo obadvoje. Spusti me na pod.

"Dolazim s peškirom."

Tako je i bilo. Za svega nekoliko sekundi je donio peškir i krenuo da me briše, sve dok nije došao do međunožja. Pogleda me u oči pa jasno pročitam šta želi da čuje. Klimnem glavom potvrdno i zagrizem usnu kada spusti ruku između mojih nogu. Zna da me je osušio, ali nastavi prelaziti nekoliko puta još. Nisam više mogla izdržati. Završiti ću ovako ako nastavi. Uzmem peškir pa ga osušim, a onda opet uzme peškir od mene i ostavi na stol koji je bio od nas na nekoliko metara.

"Mogu li sada?"

"Sada možeš."

Omotam ruke oko njegovog vrata pa mu dozvolim da nas obori na krevet. Ljubio mi je vrat sve dok nisam rukom pomijerila njegovo lice prema sebi.

"Željna sam tvojih poljubaca."

Kao nikada do sada me je ljubio. Strast nas je nadvladala. Prepustili smo se našim tijelima da se druže, baš onako kako se druže naša srca već odavno. Grebala sam ga po leđima dok je rukom kružio po mom međunožju. Želja je sve više rasla, a trenutak za spajanjem naših tijela kao da je sve dalji bio od nas.

"Ne mogu više čekati, ljubavi."

Obratim mu se s riječima kojima ga zatražim. Ne samo njega nego i neke druge stvari od njega. Skloni ruku s mjesta gdje mu je bila pa ubrzo osjetim razlog zbog kojeg ju je sklonio. Nešto jako kruto i tvrdo mi se prisloni na najosjetljiviji dio tijela, a pogled potraži moj. Refleksno zagrizem usnu i pokušam zadržati pogled na njegovim očima, ali slabost me je sve više tjerala da sklopim oči.

"Jesi li sigurna, bebe?"

"Molim te, Bartol."

Nisam trebala dva puta reći, prodirao je duboko u mene i činio me potpunom. Kretao se naprijed-nazad dok su mu usne ostavljale otiske na mom vratu. Sve više sam ga grebala i onda sam zarila prste u kožu i stresla se. Nije mi dugo trebalo. Brzo sam doživjela kraj. Ali on nije prestao. Čak je nastavio istim tempom.

"Volim te, Linda."

"Volim i ja tebe, Bartol."

Njegovo kretanje u meni je postajalo sve jače i intenzivnije, a onda sam shvatila zbog čega. Pošpricao me je po stomaku uz glasno disanje. Ruku spusti na moj obraz i tiho izgovori.

"Ovo sam previše dugo čekao."

Slagati ću ako kažem da ga nisam zamišljala i dok smo prijatelji bili, ali nikada nisam imala dovoljno hrabrosti da mu pokažem da ga želim. Naravno, na taj korak mislim tokom naše veze. On me nije tjerao. Čak mi nije sugerisao da me žele na takav način. Šutio je i čekao pravi trenutak. Koji se dogodio upravo večeras.

"Ne želim da stanemo na ovom. Želim te još!"

Pogleda me ravno u oči i nasmiješi se.

"Nisam ni mislio da stanemo na ovom."

Brzo prekrijem grudi rukama kada shvatim da ih može vidjeti. Imam male grudi i ne želim da se vide.

"Skloni ruke, bebe. Želim da te gledam."

"Nemaš šta da vidiš."

Spusti ruke na moje i pokuša da ih skloni, ali ne može. Čvrsto ih držim i ne želim da sklonim.

"Nemoj me gledati."

"Zašto da ne gledam svoju djevojku? Imaš sve, Linda. Nema potrebe da se stidiš. Trebaš biti ponosna na svoje tijelo."

Ja tako ne mislim. Znam da nemam grudi, a nisam baš zadovoljna ni s ostalim, može to mnogo bolje. Ali opet sam zadovoljna u odnosu na grudi. Brzo ustanem pa dohvatim grudnjak i obučem ga, a zatim se vratim na krevet pored njega koji je sada ležao na leđima. Sjednem mu na donji dio stomaka i počnem da se pomijeram gore pa dole.

"Zločesta si, curice."

"Ne voliš me takvu?"

"Volim te, ljubavi. Volim u svim izdanjima i svakom trenutku."

Govorio je u prekidima, znala sam zbog čega. Njegovo međunožje me je sve više odizalo od kože.

"Hoćeš da pokušam?"

"Radi šta god želiš. Ali samo sa mnom."

Pokušam ga staviti, ali nije mi išlo. Kako druge djevojke mogu? Odignem se malo više nego prvi put i namjestim na prolaz te počnem polako sjedati. Sklopio je oči, prepuštajući se trenutku. Moje kretanje gore pa dole su ispunjavali uzdasi. Glasniji nego maloprije. Brzo me prebaci ispod sebe i još nekoliko puta uradi kretanje slično mom pa spustim dlan na usta i vrisnem, pokušavajući biti što tiša. Ubrzo osjetim vruću tečnost na stomaku. Još jednom smo završili obadvoje.