Possessive - PREUREĐENJE.

Chapter 41

Pa za početak bi se stvarno htjela zahvaliti svima koji čitaju ovu priču i koji su ju doveli do čak ovog broja, još jako malo fali do 50k i sada mi je stvarno drago da nisam odustala od ovog kao što obično radim. Tako da stvarno hvala svima koji su tu od početka sa mnom i koji trpe mene i moja obećanja kova većinom završe neispunjena hahaha

Volim vas i stvarno hvala puno <3 <3 <3 <3

-------------------------------------------------------------------------------------------

/Nakon dva dana,jutro./

'7:23h'

Danas se napokon osjećam savršeno. Nekako predobro i ne želim da mi to itko uništi. Zadnjih dva dana sam bila samo u kući, no nije mi bilo dosadno.  SVaku minutu koju sam provela s Harrry-em mi je pomoglo da shvatim kako je on dečko pun osjećaja, koje skriva u sebi. Kao većina nas koji ne žele da osjećali isplivaju na površinu. Zašto? Zato jer nitko ne želi pokazati svoje slabosti, slabost dovodi do plakanja, plakanje do sažanjevanja. Nitko ne zeli da se itko nad njime zasaljeva jer to 'Zao mi je' u vecini slucajeva ne znaci apsolutno nista.
Ne zelim apsolutno nista s bilo kime, ta veza bi bila nemoguca, ja sam tvrdoglava,bahata i hladna osoba koju nije briga za nikoga i koja nikome neće pomoći. Takva osoba ne zaslužuje biti voljena niti neće; to je jedina moja sličnost s Louisom ali i najveća.

Harry je dobar, nije loš kako sam mislila ali nema šanse da se vežem za nekoga. Previše rana je za takvo nešto. Tako da je najbolje ostat ovako. Sama kao i uvijek, bez ikog da ti kovori što i kako da radiš.

Ustala sam se iz kreveta i ustala se. Potrčala sam do tepiha jer je hladnoća parketa obuzimala moje noge i taj osjećaj mi se nije sviđao. Rastegnula sam se te iz ormara izvadila obične crne traperice i bijelu majcu te to obukla. Pogledala sam se u ogledalo. Kosa mi izgledala kao da nikad u životu nije vidjela češalj. Lice je izgledalo još gore,puno gore no zanemariti ću to.  Ko i svakog jutra kad se pogledam u ogledalo i vidim svoj odraz. Nevažne stvari ne zauzimaju nikakvu pažnju, tako da me ni nije previše briga. Zapravo,nije uopće.

Uzela sam mobitel i sjela na krevet. Utipkala '1994' te se ekran otključao. Otišla sam na Twitter i nravno, mogla sam što vijeti. Milion objava s mojim slikama, objave upućene meni.

' Zašto se jednostavno ne pogleda u ogledalo? Zar stvarno misli da će mu nešto značiti?'

' Nitko tako bezobrazan ne može zauzeti mjesto u nečigovu srcu. Otvori oči.'

' Neka mi netko kaže što je ova cura tako loše napravila da je zaslužila ovoliko mržnje?'

Koliko god sam se pokušavala praviti da me ovo ne dira, duboko negdje me diralo, možda i više nego što je trebalo i više nego što sam mislila da hoće. Znala sam da me ljudi mrze i da moja pojava kod njih izaziva jako loš osjećaj, ali nisam znala da je ovako loše.

' Nije važno tko si, kako izgledaš ili kako se ponašaš. Iza svakog pogledaj,svake najdraže pjesme i svake osobe krije se neispričana priča.' pritisnula sam'post' te se ustala s kreveta i krenula prema dolje.

Ni sama ne znam što bi trebala pokušati dokazati ili reći ljudima. U dva dana pola svijeta je saznalo za mene zbog Harry-a. Tko zna gdje big bila da on nije došao ili ako bih uopće bila živa.

Izašla sam u dugačak hodnik i vidjela da su Harry-eva vrata lagano otvorena. Tiho sam došla do njih te ih lagano otvorila i provirila glavom  u tamnu sobu.  Zaustavila sam svoje disanje i čula disanje druge osobe. Spavao je pa sam da ga ne probudim zatvorila vrata i tihim korakom sišla u kuhinju.

Napravila sam kavu i u trenutku kad sam ju krenula ulijevati u čašu sam začula tiho, pomalo nečujno i nesigurno kucanje na vratima. Otišla sam do njih i otvorila ih. Ispred njih se nalazio Louis.

Nikad nisam pomislila da bi se on mogao pojaviti na vratima. Ni na kraj pameti mi nije bilo, pogotovo ne nakon onakvog tihog kucanja. Iskreno , očekivala sam Noru da će mi doći s nekom lošom vijesti na koju ću ja samo preokrenuti očima i sebi stvoriti još veći problem te ih samo nagomilati i slagati u glavi ta zaboravljati na njih i ostajati će nikad riješeni.

"Hej." nakon što je rekao to učinilo mi se kao da je knedla pala kroz njegovo grlo. No nije bilo moguće da bi on mogao imati srama za napraviti nešto. Odmjerila sam ga od glave do pete, nešto je tu jako čudno. Stajao je normalno, nije rekao ništa prosto i prljavo te je očekivao moj pozdrav natrag. Bio je sam u crnom,ni tračak svjetlosti nije izlazio iz njega.

"Što trebaš?" pogledala sam ga. Nisam pronašla nikakav lijepši način za pozdraviti ga nakon što sam znala da je tu došao s nekakvim razlogom. Nasmijao se i prošao rukom kroz kosu popravljajući je.

" Danas mi je rođendan.." trnci su prošli čitavim mojim tijelom te sam ga pogledala u čudu. Uzvratio mi je pogled i lagano se zakašljao.

"Oprosti ovo je bila loša ideja.." rekao je pogubleno gledajući uokolo te se lagano odmakao.

----------------------------------------

Nemam blage zašto sam napisala ovo 2 dana nakon jer nešto mi jednostavno pukne u glavu i dode mi inspiracije i bum eto nastavak HAHAHHA

Još samo tjedan škole i evo nam odmora napokon ^^^^^

VOTE I KOMENTAR <3 <3 <3