I don't have power,I am a power

Part 81

Ah,moja glava...Šta se to desilo pa me ovoliko boli?!Ček da vidim čega se sećam...Dolazim kući,mama me zove da joj pomognem nešto i bam!Ja sam na podu.Mama?!Šta se desilo sa njom?!Oh,glava me ubija,dođavola!I gde sam ja to?!Gledam oko sebe,skroz je mračno,ne vidi se ni prst pred okom.Pa,ko god da je odgovoran za ovo nije baš najpametniji,nije se ni potrudio da me spreči da odem odavde.I ruke i noge su mi slobodne,kao i usta.Pokušavam da razaznam nešto u onoj tami i imama i šta da vidim.Sve je isto kao u mom snu!Neki tavan ili podrum,drvena vrata,visoki prozor.Pa,kao i u snu,nema vajde da pokušavam da se popnem,neću ni da pokušavam,zato sam nekako u onom mraku napipao zid i naslonio se.Čekao san tako i čekao,i čekao,i čeeeeekao...Brate,koliko ću još da čekam?!Evo,gubim strpljenje.Približavam se vratima i pokupavam da ih otvorim,ali je taj neko ko me je udario bio dovoljno pametan da zaključa vrata.Da ih razvalim?!Ne,loša ideja,možda ima dosta njih napolju.Nema šanse da se izborim sa više ljudi bez korišćenja moći,a to ne smem,tako da je najbolje da smislim nešto drugo...I tananannana,moj perfektan plan!

-Alo,ima li nekoga?!-lupao sam ko mahnit na vrata.

-Tišina tamo,probićeš mi bubne opne!-čuo se meni nepoznat glas.

-Dobro,možeš da kažem jednostavno da,moronu jedan!

Tad su se vrata naglo otvorila,ušao je neko i snažno me gurnuo,toliko jako da sam pao na pod.Šta taj lik zamišlja da je?!Svetlost od spolja me je na kratko zaslepela,tako da nisam video ko je to,ali po glasu,a i po silueti koju sam nekako uspeo da razaznam,mislim da je muško.Dok sam ja uspeo da povratim čulo vida,neko,očigledno taj tip,me je povukao napred za majicu i sledećeg trenutka sam se sreo sa nečijim besnim plavo-zelenim očima koje su sjajkale u mraku.

-Kad ti jednom kažem da umukneš,to i mislim!-rekao je taj neko besno.

-Dobro,brate,ne besni toliko.

-Nisam ti ja brat!

Au,neko baš ima slabe živce...

-Dobro,nisi mi brat,razumem!

-Dobro...-promrmljao je i konačno mi pustio majicu-Budi miran za tvoje dobro.

-A šta će da bude ako ne budem miran?

Bar po onome što vidim,nije pametno da se zezam sa njim.Viši je od mene bar za glavu,izgleda ko da i spava u teretani,jedna ruka mu je skroz istetovirana,a druga do pola.Trenutno je u majici na bretele,a plava kosa mu je skroz rasčupana.Kao što sam i rekao,oči su mu nekako plavo-zelene,i sjajkaju u mraku,mnooogo čudno.

-Iskreno,odavno bih ja tebe ućutkao da šef nije rekao da mu trebaš.-rekao je unoseći mi se u lice.

-Kome opet trebam,dođavola?!

-Jel si ti gluv?!Mom šefu!

-Ko je tvoj šef?

-Ne brini,saznaćeš ubrzo...-rekao je i zalupio mi vrata ispred nosa.

Jedino što mrzim više od toga da se neko pravi opasniji od mene,čak i da jeste,je da me neko drži u neizvesnosti.Stvarno nemam ideju šta se dešava...Da li ovo ima veze sa onim snom?Ne,dođavola,zašto bi Nejmar,koliko god mu ime bilo glupo,kao i kosa,hteo nešto od mene?!Ako mu treba nešto,nek me lepo pita!I opet,čekao sam,čekao i čekao bar jedno dva sata dok onaj sa plavom kosom nije ponovo otvorio prokleta vrata i naredio mi:

-Ustaj!

-Zašto bih ustajao?!

-Slušaj,ili sam ustani,ili ću ja da te dižem,odluči sam!

-Ok,ok...Stvarno imaš mnogo slabe živce!

-Kako god,kreći!

-Jel ti znaš nešto osim da naređuješ?!