I don't have power,I am a power

Part 73

Ja:Zašto?!

R:Zašto,a?Pa možda zato što mi kradeš identitet drugi put!Znaš li ti da možeš da odeš u zatvor zbog toga?!

Ja:Gospodine,jel ste vi pili nešto ili šta?

R:Jel ti to mene zajebavaš ili šta?!

Ja:Slušajte,ko god da ste,neću da trpim taj bezobrazluk!

R:Trpećeš mnogo više kad te ja dohvatim!

Ja:Jel vi to meni pretite?

R:Ma ne,čestitam ti rođendan...Naravno da ti pretim idiote jedan!Kao da nije dovoljno što si mi ukrao automobil,nego radiš i ovo!

Ja:Jako mi je žao,ali mislim da ste vi pogrešili broj.

R:Znam dobro svoj broj!Na tvom mestu se ne bih ni vraćao kući!

Ja:Ja vas ništa ne razumem.Žao mi je zbog nesporazuma,doviđenja!

Po mom običaju,spustio sam mu slušalicu.Pa,sad je konačno,mogu da rezervišem grobno mesto.Ima da me ubije kad se vratim.Za razliku od njega,ova dvojica nisu ništa kapirali i i dalje su mislili da sam ja on.Eh,kako glupave prijatelje ima.Dobro je da su njih dvojica platili sve ono jer ja nisam poneo ni prebijenu paru.Lepo sam se ispozdravljao sa njima i krenuo kući oko deset uveče.Najvažnije je da budeš opušten,ne sme da primeti tvoj strah,samo opušteno...Kako da budem opušten kad će lik da me ubije na mestu?!Dobro,sad definitivno nisam opušten,sad drhtim,i to bukvalno.

-Ako se već plašiš nečega,ne trebaš to da radiš.-čuo se hladan,ili bolje da kažem leden glas.

Živote,kao u horor filmu!Prvo taj njegov jezivi mafia ton,a onda izgled kao da se ništa ne dešava,jedino što ima onaj ubilački pogled.Treba da glumi u nekom hororu,lepo ja kažem.Progutao sam pljuvačku i zablenuo se u cipele.Ah,kako su odjednom zanimljive!

-Nemaš ništa da dodaš?-pitao je istim glasom i osećao sam da mi se približava od pozadi.

Ok,nije sad vreme da me napusti hrabrost,diši...Udah,izdah,jednom,dvaput i okrenuo sam se ka njemu.

-Nemam zašto da se plašim,zar ne?-pitao sam samouvereno.

-Nemoj da budeš tako siguran.

-Zašto?Od čega da se plašim?

Stao je ispred mene i pogledao me ravno u oči,učinilo mi se kao da me je probo mačem,i pitao ozbiljno:

-Mogu nešto da te pitam?

-Što da ne?

-Zašto moraš stalno da mi praviš probleme?

-Ne znam,prosto volim to da radim.

Hah,genije,koja pamet!Pa gde ti pade na pamet takvo nešto da kažeš!?

-Voliš,a?

-Jes...Najviše volim da te vidim iznerviranog.

-Dakle stvarno nisam video gluplju psobu u skorije vreme...

-Jel to da smatram uvredom ili kako?

-Smatraj kako hoćeš,stvarno me nije briga,samo ti kažem istinu.Stvarno ne znaš kad da ućitiš.

-Ne znam ili neću?

-O tome ti pričam...

-Eto,neću da ćutim,i?Šta ćeš sad?

-Iskreno,nemam pojma.

-Pa šta onda?

-Ništa,samo kažem.