I don't have power,I am a power

Part 54

-Šta ćeš ti ovde?!-pitao je Aiden kada se konačno,posle pet minuta čekanja,udostojio da mi otvori vrata.

-Zar me Roks nije zvala malopre da dođem i da je hitno?!

-Da,ali nema teoretske šanse da si došao ovde iz Njujorka tako brzo.

-Ko kaže da sam bio u Njujorku?-pokušavao sam da se izvučem-Bio sam u blizini.

Pa šta drugo da mu kažem?!Da jednom ljudskom biću kažem da nisam čovek nego čudno,natprirodno biće koje može da se teleportuje,da definišemo može da se premešta sa jednog mesta na drugo putem misli?!A još pored toga znam još sto ,,magičnih'',da ih tako nazovem,stvari zato što je moj otac umislio neku ludost da trebam da naučim da koristim te gluposti da bih mogao da se branim jednog dana,mada ja još ne kapiram od koga to trebam da se branim i zašto bi neko hteo mene da povredi?!Pogledao me je sumnjičavo,kao da nije verovao u to što pričam,ali me je ipak pustio unutra jer sigurno nije mogao da smisli bolje i racionalnije objašnjenje.Sigurno mu na pamet nije palo da sam se teleportovao,zar ne?!Još jedno glupo pravilo(kao da ih već nema previše)je da ljudska bića ne bi trebalo da znaju za nas i da možemo da se otkrivamo samo u najnužnijim situacijama i da moramo da se trudimo da što više situacija rešavamo bez upotrebe moći,tako da se večina moje obuke ,,samoodbrane'',sastojala od toba,fizičke borbe,tek mali deo uključuje primenu moći,što me užasno frustrira.Rekao sam to pre pola godine,kad sam sebe uvukao u ovaj pakao,i od tad pričam isto svaki dan ovog užasa od mog života,pa ću reći i sad...Ja.Nisam.Osoba.Koja.Se.Bije!!!Mogu to da kažem sto puta,hiljadu puta,milion puta,a onaj idiot od mog oca to neće da shvati!Ponavlja isto kao pokvarena ploča:,,Moraćeš da postaneš''.Taj čovek mnogo nije normalan!Ja sam pod danonoćnim stresom zbog njega,ne mogu lepo ni da se naspavam.Mislim,kako i bih kad ustajem u pet?!U prvih nedelju dana je on morao da me budi,ali sad to radije radim sam,ne bih baš da me ponovo poliva sa ledenom vodom.Čini mi se da je njemu uživanje da me tako maltretira.Stalno priča:,,Ovo je za tvoje dobro,jednog dana ćeš da budeš srećan što znaš sve ovo''.Ma hoću,ubilo se!Ko je još srećan što je najbolje godine proveo lomatajući se!?Niko,ako mene neko pita.Samo čekam dan kad će da mi kaže: ,,Rekse,od danas si slobodan čovek,ne moraš više da se maltretiraš ovde,ostaviću te na miru.'',mada imam neki osećaj da taj divni dan nikad neće da dođe.Ovo je stvarno ugrožavanje osnovnih ljudskih prava,s tim da ja nisam skroz čovek,već samo delom,ali i to je dovoljno,zar ne?A kao da nije dovoljno što ću da upadnem u nevolju zbog svega ovoga...Rekao mi je da mogu malo da se odmorim sat vremena,a sumnjam da ću uspeti da se vratim do tad.Ali,sad to nije bitno.Roks je rekla da je ovo mnogo važno i da moram da dođem najhitnije što mogu.Ako ništa,ovo je bar način da konačno vidim svoju rođenu decu.Prošli smo kroz ogroman hodnik do dnevne sobe.Malo su preuredili stan,ali je ipak i dalje sve nekako...Natrpano.Previše detalja,ako mene neko pita.Više volim moderan stil,bez previše stvari.Ušli smo u njihovu dnevnu sobu i zatekao sam Roksanu kako sedi na ogromnoj fotelji,oko nje su maramice mokre od suza,čini se kao da je istrošila već pet pakovanja,sklupčana je na toj fotelji,uvijena u neko pufnasto ćebe i gleda neku romantičnu komediju na TV-u.Plakala je svo vreme kao kiša,nije nas ni primetila.Činilo mi se da je plakala veo dan,obrazi su joj bili crveni,kao i oči,a plava kosa joj je bila skroz raščupana.Šta li joj se desilo da je tako utučena?!Mislim,čim gleda romantične komedije,znači da je ili bolesna ili veoma tužna.Mislim da je pre ovo drugo.Kao što rekoh,nije nas ni primetila,pa sam se zakašljao i rekao:

-Ćao Roksana...

Digla je pogled naglo,kao da ju je.udarila struja,a onda je ponovo počela da plače na sav glas.

-Šta je sad bilo?!-pitao sam malo na kraju živaca.

-Kako si došao ta-tako brzo?-pitala je dok je ridala od plača.