I don't have power,I am a power

Part 11

Silueta nam se približavala.Mama je postajala sve napetija. Kada se silueta približila kući na oko 100m ,mogao sam da mu vidim lice. Bio je to čovek od oko 40 godina, kao i moja majka. Najčudnije mi je bilo što je mnogo ličio na mene, ustvari ja na njega. Jedina razlika između nas dvojice, bar u izgledu, su bile oči. Ja sam imao oči na majku, tu nežni smeđu koja se presijavala u zelenim tonovima, a on je imao crvene oči, koje su isijavale neku čudnu slabu svetlost. Stao je ispred trema i gledao nas. Bože, kako je bio zastrašujuće ! Stajao je i nemo nas gledao dugo, ne znam koliko je prošlo. To bi trajalo u nedogled da se moja majka nije smirila i pitala ga drsko:

-Šta ti sad hoćeš? !

-Moja draga Lara, od kad te nisam video...-rekao je dubokim jezivim glasom.

-Ne odugovlači, nego reci zašto si ovde !

-Ajoj , još uvek imaš taj svoj vatreni temperament. A i još uvek si tako lepa, ako smem da primetim. Kao da su besmrtna, uopšte ne stariš...

-Nemoj da mu laskaš,demonu jedan. Neću sto puta da te pitam jedno te isto! Zašto si došao?-postala je nestrpljiva.

-To je oduvek bio problem kod tebe. Oduvek si bila tako nestrpljiva...A kad pomisliš da smo mogli da izbegnemo ove neprijatnosti i sa budemo srećna porodica...

-Već sam ti rekla šta mislim u vezi toga. Ili reci šta imaš i idi, ili ću da zovem policiju.

-Hahah,još uvek imaš dobar smisao za humor! Šta meni može vaša vesna ljudska policija!?Ako ne dotaknu,svaka im čast. Nego, zaista odugovlačim... Rećiću ti zašto sam došao. Došao dambda uzmem ono što meni pripada.

-Tebi ovde ništa ne pripada. Ovde ave pripada meni i mojoj porodici!

-Baš to i tražim. Jedno os njih je i moja porodica. Samo, nisi mi dala da vidim sina baš dugo. Poslednji put sam ga video kad je imao osam godina, jel tako?

-To ti je ujedno bio i posledni put da su ga video u životu.

-Zaista tako misliš? -pitao je, približio se i uhvatio je za ruku. -Hajde da me pravimo scene pred decom, nego mi samo lepo odgovori.

-Rekoh ti da nema šanse!

-Dobro, onda leži drugačije...

Samo to je rekao, a mama je vrisnula. On ju je držao samo za ruku, ali sam tačno znao šta radi .Isto ono što sam ja uradio Azuru pre neki dan. Hteo sam da joj pomognem, ali kako? A još ne je i Rej držao da ne napravim neku glupost. Nije imalo šanse da se otmem,pa sam ponovo uradio isto kao i ovaj ludak.

-Jaoooo!Šta si ti uradio?! Boli! -jaukao je Rej, što je privuklo Redovu pažnju pa ju je pustio i ona je pala na pod.

-Što ne napadneš nekog ko može da ti se suprotstavi, kukavico?-viknuo sam da bih ga izazvao.

-Hah, tvoja ljudska polovina te čini tako naivnim. -smeškao se.

Šta?! Provalio je sve čim me je video?

-Sigurno se pitaš kako sam to zaključio .

Šta je sa ovim tipom? On to čita moje misli?

-Da, čitam ti misli...-odgovorio je iako ja nisam ništa pitao-Možeš i ti. Svako ko pripada našem svetu to može.

-Čekaj, možeš da koristiš sve moći ovde?

-Naravno da mogu. Svaki demon može da koristi sve svoje moći bilo gde. Ja i ti pripadamo mnogo jačih vrsti od svih.

-Zašto stalno pominješ mene?!Ja nisam kao ti! Ovo je moj svet i moja vrsta.

-Kao što rekoh, zbog ljudske polovine si tako naivan. Što je se pre odrekneš, biće ti lakše.