I don't have power,I am a power

Part 12

Polako sam se budio.Krajičkom oka sam pogledao u budilnik. Brate, tek je 6 sati ujutru! Šta će ovi ludaci ovde i što me gledaju kao ,kao... Nemam pojma kao šta,ali je bilo mnogo čudno. Protrljao sam oči da vidim ko me ti gleda. Iznad mog kreveta stajala su dva momka i jedna devojka i gledalo su me radoznalo. Ja sam se toliko prepao da sam skočio iz kreveta. Nemam predstavu šta me je toliko uplašilo,znam samo da sam u sledećem trenutku sedeo na krevetu i zbunjeno gledao u njih troje:

-Šta si se prepao? Hahahaha! -počeo je sa se smeje jedan dečko, dok je drugi frknuo sebi u bradu i okrenuo glavu.

-Eh, kako da se ne uplaši kad se taman probudi, a mi buljimo u njega kao u zamorče. -nasmejala se devojka.

Gledala je u mene par sekundi, koji si se činili kao godine,pa se trgla kao da je zaboravila nešto važno:

-Ipak, zamalo da zaboravimo da se predstavimo. Ja sam Amber.. .

-Ja sam Fredi. -nadovezao se prvi dečko.

Sad smo svo troje gledali u onog drugog dečka, koji je samo spustio glavu i, iako mu se ili nisu videle, osećao sam njegov besan pogled na sebi. Amber je uzdahnula beznadežno pa mi je rekla:

-A ono je Toni. -rekla je pokazujući na njega-Izvini zbog njega, on je jedan običan kreten.-naglašavala je poslednje reči.

-Nisam ja kretenu, nego nemam šta sa razgovaram sa njim!-konačno je progovorio- On nam je neprijatelj, tako da ni vi ne bi ste trebali.

Brate, šta sam ja ovom liku skrivio? Amber mi je rekla kad je shvatila o čemu razmišljam:

-Ne brini zbog njega, on samo me bilo baš demone.. .

-Nije da ih ne volim, ja ih mrzim! -ubacio joj se u reč. -Oni su nam neprijatelji,tako da nemam šta fa razgovaram sa njim. Da direktor nije zabranio da ga diramo,odavno bi on bio gotov.

-Jao što rekoh.. .Ne obraćaju pažnju na njega .Nego, nisi nam rekao svoje ime.-rekla je Amber pokušavajući da me uređuje.

-Ajoj, izvini. Ja sam Reks. -rekao sam sav nešto zbunjen.

-Haha, kako si sladak! Hajde, ustaj,uskoro počinju časovi! -rekla je smeškajući se.

-Idemo mi ,a vas dvojica se potrudite da se ne poubijate. -rekao je Fredi u šali dok su njih dvoje izlazili.

Kamo sreće da se šalio.. .Ovaj tip je stvarno nameravao da me ubije! Počeo sam da se oblačim, mada sam sve vreme gledao u njega, kao poslednji ludak.

-Šta više blejiš u mene?!-pitao je iznervirano primerivši šta radim.

-Dobro, nemoj odmah da se ljutiš!

Konačno sam se obukao, isto kao i juče. Izgleda da uniforme nisu bile obavezne, što je bilo extra, jer ja je, očigledno, nisam imao. Stao sam pred veliko ogledalo i počeo da nameštanja frizuru. Jeste da baš ne volim školu i sa ću pola časova da prespavam,ali opet, meni je moja kosa jedan od prijoriteta.Konačno sam uspeo da napravim moju perfektnu hem frizuru, kad je Toni rekao iznervirano:

-Ma, šta se tolko sređuješ?! Kao da ideš na neku svečanu večeru, a ne na časove!

-Nisam ja kriv što ti voliš da izgledaš tako užasno. Ja ne bih da izgledam kao da sam živeo u šumi! O evo ga...-rekao sam namestivši i poslednji čuperak, koji mi oduvek zadaje najviše muke.

Izgleda da se Toniju nije baš svideo moj komentar na njegov izgled, ali šta fa radim kad je to istina. Mislim, izgleda kao da se nije očešljao dva meseca, a kosa mu je bila skoro do ramena. Izgledao je tako jezici sa tim kosom, a taj izgled su dopunjuvale ledenoplave oči, koje su izgledale kao da ćeš da se smrtneš, ako samo baciš pogled na njih. Izlazili smo iz sobe, kad su nam pritrčali Fredi i Amber. Kad me je videla, Amber je stala ispred mene i počela je da me odmerava od glave do pete.