I don't have power,I am a power

Part 3

Ko nas to očekuje?Nemam pojma...Pitao sma ga:

-Ko to?

-Moj nadrđeni.

-Au,kako tebe poštuju,ko zna koliko njega...

-Eh,ja sam samo vojnik.

-Vojnici ovde imaju toliki ugled?

-Naravno.Mi ih štitimo.Da nije nas,svi ovde bi bili odavno mrtvi...

-Od čega ih vi to štitite,ako smem da pitam?

-Od tame...

Taman sam hteo da ga pitam šta mu je sad to,ali su se ogromna vrata otvorila.Izašlo je još par ljudi,skoro preslikan on,ali su imali drugačiju odeću.Naime,imali su nešto nalik zemaljskim vojnim uniformama,samo u belim i bež nijansama.Salutirali su mu i on je ušao,a ja sam potrčao sa njim.Unutrašnjost te građevine je bila još lepša od njene spoljašnjosti,ako je to moguće.Sve je bilo od belog mermera i zlata.Na zidovima su visili portreti nekih ljudi,svi slični,bledi,sa svetlim očima i plavom kosom.Išli smo hodnikom,a ja sam se stalno saplitao jer nisam gledao kuda idem,već sam gledao te divne slike,koje nisu izgledale kao naslikane običnom bojom,već nečim što im daje neki život,neku neopisivu lepotu.Nisam ni obraćao pažnju na vreme i koliko smo dugo išli.Tada mi je sinula jedna misao...Ja ne znam kako se ovaj belooki zove!Mislim,pošao sam sa njim ko zna gde,a nisam pitao kako se zove.Pitao sam:

-Nego,brate kako se ti zoveš?

-Zašto te to zanima?

-Prvo,ja sam pošao sa tobom,a ne znam kako se zoveš,što pokazuje koliki sam glupan,drugo,i najjednostavnije,zanima me kako se zoveš.

-Hah,kako ste vi ljudi čudna bića...Zovem se Gardijan

Čudno ime...Nikad nisam čuo da se neko tako zove.Koliko znam,to znači Zaštitnik.Ali koga on ovde štiti?Naišli smo na neka vrata i ona dva vojnika koji su išli sa nama su ih otvorili.Tu je bilo mnogo ljudi potpuno istih kao oni.Ne verujem!Potpuno isti!Tačnije preslikani!Svi u istim uniformama,sa crnom zalizanom kosom,bledi,visoki,sa svetlim očima.Kao u nekom hororu ili naučnofantastičnom filmu...Jel su ovo neki klonovi,ili se zezaju sa mnom?Svi oni su se poređali u red i mirno gledali negde u daljinu prazno.Ispred njih je stojao jedan tip,pogađajte,i on isti kao i oni.Izgleda da je on bio glavni.Zatim nam je prišao,a Gardijan mu je salutirao kao i ova dvojica.Zatim je počeo da odmerava mene i gleda me sa nevericom:

-Ovo je taj,zar ne?-pitao je Gardijana

-Da,gospodine,to je Reks.

-Da nije malo premlad?

-Gospodine,ja sam doveo onog kog mi je naređeno da dovedem.

-Eh,ni ti ni ja ne možemo da razmatramo odluku Velikog suda...Nego,ti mali,kako se zoveš?-pitao me je.

Ja sam mu sasvim jednostavno odgovorio:

-Brate,malopre ti je rekao!

-Neka je rekao,hoću da mi ti kažeš.I ne zovi me bratom,ja sam za tebe gospodin.

-Dobro,gospodine...Zovem se Reks Konor.

-Eto,nisi umro što si rekao.

-Ne,ali smatram nepotrebnim kad je on već rekao.

-Ni njega ne smeš da zoveš on,jer je trenutno i on tvoj nadređeni.

-Brate..Ustvari gospodine,jel ima neko kome sam ja nadređeni?

-Ne brini,ako je istina to što Veliki sud kaže,ti ćeš uskoro biti gospodar svih nas,ali do tada ima vremena...

-Eh,vreme...Moj najveći neprijatelj!-promrmljao sam sebi u bradu.

Izgleda da me ovaj matori nije čuo,pa je nastavio da priča:

-Kao što rekoh,treba dosta vremena za to...Mislim da ti je rečeno da treba da prođeš obuku,zar ne?

-Da,ali baš i ne kapiram kakva je to obuka.

-Ne brini ništa,shvatićeš,ali...

Razmišljao je neko vreme,pa se obratio Gardijanu:

-Mislim da bi ti trebala pomoć sa njim.Ipak ne može na obuku sa ostalima,jer je ipak Zemljanin,tako da bi trebao da ga obučavaš posebno.

-Ne brinite ništa.mogu ja sve sam.

-Znam ja da možeš,ali bi bilo bolje da imaš još nekog pri ruci.Možda bi mogao neko od ovih momaka...Ipak je bolje da ti pomogne neko njegovih godina.-rekao je pokazivajući na one momke sa belim uniformamam,a zatim na mene.

-To bi trebalo da bude neko najbolji...

Nastalo je komešanje.Očigledno su svi želeli da budu taj ,,najbolji''.Tada je ovaj čičica zvanično rekao:

-Azure,mogao biti to da uradiš.

Iz reda je uzašao jedan dečko,tačnije jedandžin.Brate,kao medveda da gledam.Bio je bar metar viši od mene,da se prepadneš!Naravno,imao je iste bele oči kao i svi i crnu kosu.Rekao je malo promuklim glasom:

-Da,gospodine.

-Dobro,onda,idite pokažite momku gde mu je soba.

Sva trojica smo izašli i krenuli kroz dugački hodnik.Bilo mi je malo neprijatno jer je Gardijan išao jedno tri metra ispred nas dvojice,a ovaj džin me je gledao od gore kao da gleda duha.Zaista je neprijatno kada vas neko tako gleda,taj pogled se prosto oseti i izaziva toliku jezu...Pravi užas!Na kraju sam smogao snage da mu išta kažem,pa šta bude,bude:

-Dobro,šta je toliko zanimljivo na meni pa tako bleneš u mene?!

-Ništa,samo se čudim koliko ste vi ljudi čudni kao što se i priča.

-Eh,a zašto sam toliko čudan?

-Jednostavno si čudan.Ali si ipak pravi srećnik!

-Zašto?

-Pa trebaš da oženiš najlepšu devojku ikad,a ti pitaš još zašto?!Ja bih sve dao da sam na tvom mestu!Dobro,ima tu i odgovornosti,ali je ipak cool.Inače,ja sam Azur.

-Da,čuo sam...

Rekao sam to krajnje neučtivo,iako sam se trudio da budem što prijatniji.Šta da radim,nije to bio moj dan!

-A ti si Reks,zar ne?!

-Da,kako znaš?

-Pa svaki Zemljanin koji je ovde ikada došao zvao se Reks.Nego,stigli smo.

-To je moja soba?

-Da.Mogao bi malo da se očešljaš,pa da idemo do kraljice,sigurno bi htela da te upozna.-rekao mi je Gardijan pomalo besno.

Sigurno mu je povredilo ego to što onaj čiča misli da ne može da se stara o derištu kao što sam ja...Čekaj malo!Da se očešljam?!Zar on ne zna koliko je potrebno vremena da se napravi ova frizura?I kolko gela za kosu?Puno.

-Nema šanse da se češljam!Ako vi volite te vaše snobovske frizure,ja ih ne volim!

-Slušaj,nije mi do rasprave,zato ulazi i ne odugovlači!

-Oh,kakvi ste vi svi kreteni!-dreknuo sam i zalupio im vrata ispred nosa.

Sorry,ali sam morala da popravim ovaj deo jer sam slučajno napisala dva,pa sam izbrisala onaj koji je trebalo da popravim.Sorry još jednom!

Ljubim va sve! <3

Vaša SweetyEvil