I don't have power,I am a power

Part 48

-Da li si ti totalno skrenuo sa uma?!

Njih dvoje su imali potpuno različite poglede.Ona je imala onaj ,,jao,ja sam nevinašce,nisam imala pojma da če ovo da se desi,bože,kako sam srećna!''.Bože,kako ću ja jedan dan da te isprašim ti... Ti...Uf,još nisam našao reč koja može nju da opiše!Što više razmušljam,to,sam sigurniji da ni ne postoji reč toliko loša da bi se ona opisala,tako da ču da ostanem na ,,crvena veštica''.A on je bio sušta suprotnost njoj.Upravo joj je stavio prsten na ruku i sad me strelja onim svojim ,,sad ću da te ubijem ako ne umukneš'' pogledom.Kako možeš da provališ o čemu nejo razmišlja samo na osnovu pogleda,to je pravo čudo.

-Rekse,sedi i ne viči toliko.-rekao je tiho,ali dovoljno preteče i zapovednički da sam ga zamalo poslušao.

Tek sam u tom trenutku skapirao da stojim na jedno metar i po od njih dvoje sa šakama stisnutim u pesnice i da izgledam(valjda jer nemam ogledalo)kao da ću sad nekog da napadnem.Naravno,meni je jezik uvek brži od pameti:

-Ma šta da sednem kad...

-Sedi kad kažem!-dreknuo je sa onim njegovim zapovedničkim tonom.

Još uvek ne kapiram zašto,ali kad mi se god obraća ovim tonom,ja ga poslušam šta god mi kaže,što je i sad bio slučaj.Stvarno se ponašam kao kučence kom gazda naređuje.Ako sam pre mislio da je tiranin,nemam pojma šta sad da mislim,ovo je deset puta gore nego išta što je ikada uradio i ovo nije zbog neke brige ili nečeg sličnog,ovo je prosto zbog zlobe one crvene veštice.Oh,kako ću da uživam kad jednog dana budem čupao toj gaduri pramen po pramen,a onda ću da je nateram da pojede te svoje crvene uvojke! Hm,te reči su mi mnooogo poznate,a znam i odakle.

-Ili pričaj normalno ili nemoj da pričaš-rekao je posle nekog vremena,možda u posle par trenutaka,ali sam ja toliko bio zadubljen u misli o tome kako ću se osvetiti ovoj veštičari ovde.

-Ok,pričam normalno i pristojno,baš kako vi volite,gospodine.-rekao sam uz svoj prepoznatljivi hrabri smešak-Normalno u veoma učtivo vam kažem da ste vi najveći idiot kog poznajem.

Ošinuo me je pogledom i stao ispred mene sa svom svojom visinom i prekrstio one svoje ogromne i jake ruke,one koje su mi pre nepunih pola sata zamalo slomile vrat.

-Zašto se tako ponašaš?-pitao me je krajnje ozbiljno i ispitivački.

Da nije izgledao tako ozbiljno,mislio bih da je to šala.Mislim,ozbiljno?!Zašto se tako ponašam?!Ti se ponašaš kao da upravo nisi napravio najveću grešku u svom životu i zaprosio ovu vešticu koja sad sedi previše blizu mene,čak na tri metra od mene,i da napomenem da te ona ne voli i da hoće nešto od tebe,nešto što je jako važno a Valeri neće da mi kaže gde je to ni šta je uopšte,ali mi je zato rekla da moram da se postaram da ona to nikad ne dobije. ,,Tamo gde ti ne smeš da ideš,ne dozvoli ni njoj da ide''...Uf,ta njena zagonetka me prosto frustrira!Šta joj sad to znači?!Gde to ja ne smem da idem?Ne pada mi ništa na pamet,bar ne ništa pametno.

-I?Još mi nisi odgovorio.-trgnuo me je dubok,zapovednički glas ispred mene.

Iskreno,iako mi nije bio omiljeni,više mi se sviđao onaj njegov mafia stil jer mu ovaj diktatorski uopšte ne odgovara.On je kao stvoren da izgleda poput nekog ultrabogatog mafijaša kog se svi plaše,osim mene,naravno.Ne sviđa mi se kad sam u ovakvoj situaciji,da budem toliko uplašen od nekoga da ne mogu da ga pogledam u oči.Uf,najviše mrzim kad sam bespomoćan,a to je pravi epitet za ovakvu situaciju.Nemam predstavu zašto,ali sam se nasmejao zbog svojih misli.

-Šta je smešno?!-pitao me je sa mešavinom zbunjenosti i ljutnje u glasu.

-Tvoje pitanje.-slagao sam.

Ili nisam?Hm,bilo mi je smešno što pita takvo nešto,ali to nije bio razlog mog smeha.

-Šta je u pitanju toga toliko smepno,ako smem da pitam?