I don't have power,I am a power

Part 9

Au,koliko je ovih životinjki!Nažalost,nikad nisam imao neki dobar kontakt sa životinjama. Sećam se da me je, dok sam živeo sa majkom, stalno napadala čivava jedne komšinice.To kuče me stvarno nije podnosilo, a izgleda da nismo mnogo simpatični ni ovim ovde, osim u vidu ručka. Kao što sam rekao, jedan od njih nam je prišao i pred nama se pretvorio u čoveka. Čudno, zar ne? Dobro, on je vukodlak, ali opet, zašto se pretvorio u čoveka?Očigledno je bio mlađi od mene, možda 19-20 godina. Hvala bogu, p
a je to neko moje visine!Stao je ispred nas i ozbiljno pitao:

-Vi ste iz plemena svetlosti, zar ne?

-Da. -odgovorio mu je Gardijan jer sam se ja tolko tablenuo u njih, a Azur se tresao od straha.

-Zar nismo imali dogovor sa vama da me ulazite na našu teritoriju?!

-Jesmo, ali mi smo samo u prolazu, nećemo da smetamo.

-Kako mi to da znamo? Ne volimo baš strance na našoj teritoriji.

Ja sam konačno skinuo pogled sa njih, pa sam mu rekao:

-A kako da znaš da ćemo da smetamo?

-Ti nisi odande, zar ne? -pitao je pokazujući pravac odakle smo došli-Ko si ti?

-Ja sam Zemljanin. Znam, baš čudno, ali mi samo hoćemo da prođemo ovuda i to je sve.

-Šta će jedan Zemljanin u našem svetu?

-Brate, ja da znam, ne bih ovde dolazio. Zato smo i došli. Da saznamo zašto sam ovde.

Videlo se da nam baš ne veruje, ali meni ceo život žene spašavaju glavu, pa je tako bilo i sad. Prišao mu je još jedan vuk, ustvari vučica. I u vučijem obliku je bila lepa, sa pepeljasto-belim krznom i plavim očima. Pored njega se pretvorila u devojku i bila je prelepa, sa kosom iste boje kao i krzno i sa istim prodornim plavim očima. Rekla mu je nežno:

-Ljubavi,ja im verujem.Trebalo bi da im pomognemo.Neće ništa loše uraditi ako mi idemo sa njima.

-Stvarno si toliko sigurna? -pitao ju je.

-Znaš da me instinkt nikad ne laže. Veruj mi, molim te.

-Ako ti kažeš, ali me želim da se ostanitim,samo što sam postao vođa ovog čopora.

-Ne brini ništa, sve će biti u redu.

-Dobro, ali je uslov da idu sa nama.

-Nema problema brate, samo da krenemo više. -ubacio sam se u njihov razgovor.

-Dobro,ako uspete da nas pratite.

Šta mu je sad to značilo ,,ako uspete''?! Nisam stigao da ga pitam jer su se oboje opet pretvorili u vukove i potrčali svom snagom sa ostatkom čopora. Evo, dobio sam odgovor. Brate, trče kao Husein Bolt!
Sva trojica smo izgubili dah dok smo stigli na kraj njihove teritorije .Kad smo tamo stigli,ona devojka je se ponovo pretvorila u ljudsko biće,ovaj put jedina,i rekla nam:

-Ovo je kraj naše teritorije.Sada ćete ući na teritoriju plemena vatre, ali čuvajte se, nisu baš gostoprimljivi.

-Da, hvala ti. Za sve. -odgovorio sam joj.

-Da, da, ali ne bi smo voleli da nas vampiri zateknu na svojoj teritoriji. Moramo da idemo. Čuvajte se i srećno, trebaće vam.

-Ćao.

Kad su otišli, ha sam se atilio na travu, koja je bila pomalo mokra, ali nije me bilo briga. I onako sam bio mrtav umoran.Taman sam pomislio da ću konačno malo da se odmorim, možda čak i dremnem,pojavili su se oni...Brate, meni je danas baš nesrećan dan! To si sigurno bili ti vampiri i stvarno su izgledali kao da su izašli sa snimanja nekog horora. Troje njih nam je prolazilo, gledajući u pod, ali iako im bismo videli lica, izgledali su preteće.Kad su bili na metar od nas, podigli su glave.Wow,stvarno si ti bili pravi vampiri, sa sve crvenim očima i ogromnim očnjacima. Gledali su u nas neko vreme, tačnije u ovu dvojicu, pa onda u mene i,kad su me ugledali,prestali su da izgledaju tako opasno i ,čak se i nasmejali.Sad su izgledali kao obični ljudi koje sam poznavao,osim tih crvenih očiju i očnjaka koji si delimično virili iz njihovih usta. Šta se to desilo? Zašto si odjednom postali tako prijateljski nastrojeni? Jedan od njih mi je pričao i pitao: