I don't have power,I am a power

Part 10

Kako je gotivno biti ponovo na ulicama Kalifornije! Najbolji osećaj ikad! Iza zgrada i kuća je mogla da se vidi obala sa zlatnim peskom, a uokvirivao ju je turkizni vodeni beskraj. Kalifornija je zaista najlepše mesto na svetu. Kris i Bastion su se spremali da konačno krenu, dok sam ja bio ispred zgrade sa Azirom i Gardijanom. Taman su se smilovali da dođu, kad se Kris lupio po čelu i rekao:

-Stani! Zaboravio sam da najranim mačku.
-Nemate mačku koliko se ja sećam. -rekao sam mu zbunjeno.

Zaista, njih s-dvojica ne bi mogli da brinu ni o zlatnih ribici. Tačnije, nisu mogli ni o sebi da brinu, a kamoli o mački!

-Ma na facebook-u. -odgovorio je zabrinuto.

-Ne brini, preživeće ona...-rekao sam beznadežno.

Kad smo krenuli, Azur me je pitao :

-Nego, šta ti je to facebook ?

-Ne zezaj da ne znaš! Rekse, odakle su ti ovi paćenici? -pitao je Bastijon smejući se.

-Kod njih gore nema neta.

-Brate, ne zezaj da u raju nema wi-fi!

-Ništa nije savršeno...

-A kakva vam je to bela odeća? Izgledate kao vanzemaljci.

Na te Bastionove reči sam konačno skapirao da smo još u onoj njihovoj odvratnoj uniformi! Hvala bogu pa bilo neće da me prepozna.

-Ajde, požurite,da se preavučem.

Ta dva minuta smo bili ispred moje i Roksine kuće. Ustvari, to je njena kuća, tačnije od njenih roditelja, ali ja živim kod nje. Ona je poreklom iz Engleske,iz Londona, ali je htela da živi ovde jer joj. ,,prija topla klima'',mada je pravi razlog(za koji zna tek nekoliko ljudi)to što je htela slobodu, a njeni roditelji su upravljali svakim delom njenog života. Čak su hteli i sa joj kontrolišu ljubavni život. Rekla mu je sa si hteli da se zabavlja sa tamo nekim Britancem koji je bio više nego smrtno dosadan. Zato je rešila da pobegne ovde da se oslobodi svega. Ipak ona ima 24 godine, može da kontroliše svih život. Kad je došla, upoznala je mene u jednom kafiću gde sam radio honorarno da skupim neku siću i zaljubili smo se na prvi pogled. Od tad živimo u njenoj kući. Bila je to zaista jedna od najlepših kuća,dvospratna,sa belom fasadim i crnim crepom.Kristijan je prišao vratima i pozvonio.Čulo se zvono, koje ne je vraćalo u prošlost i u one save kad još nismo živeli zajedno, pa sam ja radio celu noć da bih joj kupio buket ruža. Sećam se da je to prvi poklon koji sam joj kupio. Čuo se njen meni dobro poznat i drag glas:

-Ko god da si,neću ništa da kupim!Ako je poštar, ostavi poštu ispred.

Znao sam je dugo i po glasu sam shvatio da plače.

-Hej, Roks, to smo mi!Kristijan i Bastion!

-Samo ste mi još vas dvojica huligana falili...Odlazite, molim vas.

Ona ih nihe baš puno volela.Ustvari, metela ih je obojicu. Stalno mi je govorila da me treba da se družim sa njima, da su oni loše društvo.

-Hajde, imamo iznenađenje za tebe! -pokušao je Bastion da je natera da izađe.

-Šta ste to vas dvojica naumili?!-pitala je dok je otključavala vrata, a mene je Kristijan gurnuo pravo ispred.

Ona me je gledala i rekla je mucajući:

-A-ali, Rekse, ti...Ti...

-Rekli su da imaju iznenađenje,pa...

Nisam ni stigao da završim rečenicu,a ona se onesvestila i pala mi u naručje. Sigurno je pvo bio preveliki šok.Podigao sam je i uneo u dnevni boravak,gde sam je stavio da legne na kožni dvosed.Naša kuća je bila zaista lepa iznutra. Ona je birala nameštaj jer ja baš nisam bio tip za takve stvari. Dnevni boravak bije bio pretrpan i bio je okrećen u belo, sa parkerom od svetlog drveta,na sredini su stojale dve kožne fotelje i dvosed na kome je sad ležala Roksi. Nameštaj je bio postavljen u krug, a u sredini je bio veliki stakleni stolić za kafu.Na jednom zidu su bila vrata i ogromno ogledalo, na drugom je bio LCD televizor i par nekih slika, treći je bio sav u policama punih knjiga(koje je samo ona čitala, jer mene čudi klaić so sad nisam zaboravio da čitam kad nisam otvorio knjigu već ko zna koliko),a četvrti je zauzimao ogromni prozor kroz koji je mogla da se vidi obala i pola Kalifornije.Odjednom, Roksi se probudila i pr o šta je videla bio sam ja.