I don't have power,I am a power

Part 4

Uf,morao sam da uništim svoju savršenu,čupavu frizuru!Koja je fora da im je kosa onoliko uredna?Grrrr!Daj bože da je ovo sve neki užasno realističan san i da ću se uskoro probuditi....Jer ću u suprotnom nekog ubiti.Ah,zašto se meni dešavaju ovakve stvari?I ta njihova bela uniforma...Oslepeću od ovolike beline!Krevet beo,zidovi beli,pod beo...Sve je belo!A ja baš ne volim tu boju...Zašto nisu izabrali plavu,ili crvenu,možda crnu?Da,crna je fanastičan izbor!Bar neki detalj u toj boji bi razbio ovu monotoniju.Sviđa mi se ta boja,nekako pokazuje neku moć...Ko zna koliko sam razmišljao o tim bojama,kad je neko počeo da lupa na vrata,tačnije,izgledalo je kao da hoće da ih razbije:

-Rekse,koliko se spremaš,pomislio bih da si ti mlada!Ajde požuri,pola sata si tu!

Da,bio je to Azur,definitivno.Ko se drugi ovbde tako dere?Viknuo sam mu:

-Ajde ćuti,dosado!Ima da se spremam koliko hoću!

-Pa ne treba ti pola sata da se obučeš!

-Da,treba mi!

-Ok,čekam još pet minuta,pa razvaljujem vrata!

-Ako bi da me vidiš bez odeće,možeš i odmah!

-Neka,radije bih preskočio taj deo!

-Ma šta se derete!?-čuo sam sad i Gardijanov glas.

-Gospodinu treba pola sata da se obuče!-počeo je Azur da me kleveće.

-Nemoj mi reći da se nisi obukao,Rekse!O,bože,koliko ti treba?!-pitao je ljuto.

-Nisam ja rekao da se nisam obukao,nego da nisam gotov!Nisam ja kriv što ste me naterali da pokvarim frizuru!To je treća omiljena stvar koju sam izgubio zbog vas!Uh!

-Ne prenemaži se nego izlazi!-počeo je Azur podrugljivo.

-Ma rekoh ti da ćutiš!

-OK,onda odoše vrata...-i počeo je da lupa na vrata da sam svakog časa očekivao da će da ih slomi.

Zato sam brzo naviukao onu njihovu odvratnu uniformu i izašao.Zamalo mene da udari,kreten!

-Da li si ti normalan?Možeš nekog da ubiješ tako,gromado!-vikao sam na njega.

-Sam si kriv,sto godina ti treba da se spremiš!

-Nije istina,ali ti ne znaš koliki je užas da se oprostiš od savršeno napravljene frizure!

-Baš me briga za tvoju frizuru,ko malo dete si,znaš?

-Ne svađajte se vas dvojica!-počeo je da se dere Gardijan-Dovoljno je što moram da vas pazim,neću da slušam i vašu svađu!

-Oh,u kakvu sam ludnicu dospeo...-promrmljao sam sebi u bradu.

Zaista i jeste bila ludnica,i hteo sam svakog časa da pobegnem glavom bez obzira.Mislim,da sam mogao...Ali kakav je način da ti neko dođe u kuću,pod pretnjom te odvede ko zna kuda i natera te da moraš da oženiš neku tamo princezu,kraljicu,šta je već,a ja još i zauzet!?Dobro,Roksi misli da sam se ubio,ali ipak to nije opravdanje...Peli smo se uz one stepenice,koje su izgledale ko da nemaju kraj...To je trajalo kao sto godina,kad smo konačno stigli.Gardijan je otmeno kucao na ogromna vrata,pogađate koje boje,i otvorila je jedna starija žena.Zar je to ta kraljica?!Ne mogu da oženim nekog ko može da mi bude majka,možda i baba!Gardijan se poklonio i rekao:

-Gospođo Karisma,doveo sam ga.

-Oh,kako je sladak!-gledala je u mene ko da će da me pojede.-Kraljici će se sigurno još više dopasti!Hajde,dečko,uđi!

-Dobro,mi ćemo sačekati ispred.-reče Gardijan.

-Hm,hoćete li čaj,možda kafu?

-Može čaj.Ti,Azure?