I don't have power,I am a power

Part 64

-Ok,još si i ti našla da me nerviraš?!

-Šta je bilo,ljubavi?Problemi u raju?

-Još jednom li me nazoveš tako,ja ću...

-Kako da te ne zovem,ljubavi?

-Roksana,pričaj šta hoćeš ili briši!

-Oh,a tako volim kad me zoveš Roksi.

-Baš me briga šta ti voliš,a šta ne,pričaj! Zašto si došla?!

-Po dogovoru,ono dvoje su kod nas cele nedelje.

-Kakav bre dogovor!?

-Oh,bože,tatica ti nije rekao...Pa dobro,moraću ja.Jedan od uslova dogovora je bio da oni budu u Londonu ove nedelje.

-A ti baš to hoćeš...

-Naravno da ne,ali kako bi ja izgledala kao osoba ako ne provodim vreme sa decom?

-Aha,dakle ti ovo radiš zbog publiciteta?

-Naravno.Znaš da mediji,kao i o
publika,vole srceparajuće,sladunjave pričice.Mislim,ko bi odoleo ovakvoj priči?

-Kakvoj?!

-Pa na primer da se mlada Britanka odselila u Kaliforniju,gde je upoznala jednog dečka koji joj se činio kao dobra osoba,ali on je bio sve,samo ne dobar.Ostavio ju je trudnu i otišao da živi luksuznim životom u Njujorku.Ali,to nije sve.On joj čak i oduzme decu,a kad ona pokuša da ih obiđe,on je istera iz kuće...Zaista tužna ptiča,zar ne,Reksi?Već vidim naslove u svim novinama,časopisima,čak možda i napišu roman o tome.

-Ti lažljiva kučko,kako te nije sramota da tako pričaš!?Ti si mene ostavila,ti si htela da ostaviš Tonija i Lisu,a da ni ne napominjem da je tvoj dragi muž pucao na mene pre vašeg venčanja!

-Sam si kriv za to...

-Ja?!Pa ti si me zvala da porazgovaramo,a i ja sam te još branio!I za njega sam lagao,samo zbog tebe,a ti se tako ponašaš!Kad si postala takva,Roksana?!

-Kakva?Mislim da sam baš onakva kakva je oduvek trebalo.

-Površna,sebična,razmažena glupača!?Ne,to nikada nisi trebala da budeš!Bila si tako divna nekada,dobra,nesebična,brižna...Šta ti se desilo?!

Samo je stajala ispred mene u nekoj ultraskupoj haljini i sa naočarima za sunce i gledala me je hladno,kao da je uopšte ne dotiče to što pričam,a isto tako mi je i odgovorila:

-Promenila sam se.Život me je promenio.Kad se desilo ono između nas,kad smo raskinuli i kad sam otišla da živim u Londonu,shvatila sam nešto...Lako je biti dobar i plemenit ako si prosečna osoba sa prosečnim životom,ali je mnogo drugačije u ovom svetu u kom sad živimo i ja i ti.U našem svetu postoje samo slabi i jaki.Da bi bio jak,moraš da imaš moć,moć pokreće sve u ovom svetu,moraš da pokažeš svima da je imaš,jer bez nje si niko i ništa,obična,prosečna osoba za koju nikog nije briga,čije mišljenje ne uvažavaju,čije ideje nisu bitne...

-Šta imaš protiv običnih ljudi?!

-Baš ništa,čak bih i volela da sam obična žena koja živi sa dobrim mužem i decom u maloj kućici na plaži,baš onako kako smo ja i ti sanjali nekada,ali snovi se menjaju s vremenom.

-Zašto je važno da budeš loš da bi imao moć?!Mnogi ljudi su veoma fini,iako su veoma bogati,moćni ili šta već!

Nasmejala se cinično i prošla rukom kroz kosu,a zatim je bez pitanja ušla u dnevnu sobu i sela na jednu od fotelju.

-Stvarno si mnogo naivan...-rekla ne skoro kao da me sažaljeva.

-Zašto?!

-Rekse,to je sve maska,ti ih vidiš onakve kakve oni žele da ih vidiš.Oni za koje misliš da su ti najbolji prijatelji,na kraju se ispostavi da uopšte nisu kakvim se predstavljaju.