I don't have power,I am a power

Part 7

Ok,evo nas,duboko u šumi,a meni se spava iako nismo ni na pola puta.Shvatio sam da je zaista iscrpljujuće da budeš dugo u drugom obliku.Bilo bi fenomenalno da sad odmah mogu da se vratim na staro,ali bih se onda otkrio i ko zna šta bi bilo.Pokušao sam da malo odvratim misli,pa sam pokušao da razgovaram sa ovo dvoje.Bar je ova devojka bila lepo raspoložena.Do sad ste već shvatili kako se zove.Umbra.Čudno ime,zar ne?Zaista,nije bila toliko užasna kao što je Azur rekao da su oni,dok je Dezir(njen dečko valjda)bio oličenje čistog zla.Činilo mi se kao da bi me,da nije nje,odavno dokrajčio,i to ne samo zato što sam neprijatelj,već sam otvoreno flertovao sa njom,što je očigledno uspevalo.Eh,pa ja znam taj ženasi pogled...Može da se pravi koliko hoće nezainteresovano,ali se u njenim očima vidi da je do ušiju zaljubljena u mene.Eto,imao sam super moć i pre nego što sam došao ovde,moj neverovatni šarm.Eh,a šta bi bilo da je videla pravog mene...Odmah bi se onesvestila od oduševljenja!Pola devojaka me je u srednjoj tako gledalo,kao i one na koledžu.Nažalost,bio mi je poznat i Dezirov pogled,onaj koji znači ,,mrtav si prvom prilikom!''.Taj pogled mi je bio toliko poznat jer sam ga svaki dan osećao na svojoj koži od ljubomornih momaka od lepotica s kojima sam flertovao.Nekad se i desilo da to pređe i u fizičko nasilje,pa se dešavalo da dobijem tolike batine da sam završavao u bolnici.Sećam se jednog takvog dana.Tip se valjda zvao Kris,nisam siguran.Bio je kapiten ragbi tima,što je značilo da tip nije za zezanje.Ali,nekako mi se čini da ste do sad otkrili jednu važnu stvar o meni,a to je da volim da izazivam sreću.Takođe,njegova devojka je bila prava bomba.Da,zapamtio sam je dobro,dali zbog njenog dečka ili zbog nje same.Imala je čudno ime,Fiona.Naravno,ja sam se svim silama trudio da joj budem simpatičan,pa sam joj dao kraći nadimak,Fi.Znam da se to čini kao običan prijateljski gest,ali ona je to očigledno doživela ozbiljno,čim joj i dan danas posle ličnog imena i prezimena na facebook-u stoji i taj nadimak.A zaista je i bila prelepa...Dobro,malo sam odlutao od mog sadašnjeg problema,a to je kako ću da se izvučem odavde.Imao sam tu sreću da se Umbra toliko napalila na mene da sam mogao da joj kažem da skoči u more,ona bi to uradila.Inače,predstavio sam se drugim imenom,Malon.Znam,mnogo čudno ime,ali šta da se radi,takvo je i sve ovde,užasno čudno i ludo.Čuo sam to ime u nekom filmu,mada ne mogu da se setim u kom.Au,brate koliko me je bolela glava,hteo sam odmah da se onesvestim tu na sred puta(ako ga možemo nazvati putem,više je neka staza).Brate,gde mi pade na pamet da dođem ovde.Inače,mogao sam odmah da pobegnem glavom bez obzira,jer sam išao sa Umbrom jedno 3-4 metra ispred Dezira,a ona me sigurno ne bi zaustavila da pobegnem,ali sam morao da spasim i Azura,jer sam ipak ja kriv za ovo.Evo nas,konačno smo došli u taj njihov logor.Brate,po pričama onih ludaka iz Reksona odmah pomisliš da je to pakao ili nešto još gore od toga,ali to je bio običan kamp sa dosta šatora i logorskom vatrom na sredini.Prišao nam je jedan dečko,odprilike njihovih godina,i pitao ih zabrinuto:

-Alo bre,gde ste vas dvoje do sad?I koji je ovaj tu?-pitao je gledajući me u čudu.

-Ne pitaj ništa Blejse.-odgovorio mu je Dezir smoreno.-Gospođica se zacopala u ovog ovde i insistirala da pođe sa nama.

-Eh,jadan ti!Stigao je onaj drugi što si ga poslala,Umbra.

-Gde je on?-pitala ga je malo zapovednički.

-U onom šatoru,ali ne znam...-rekao je malo iznenađeno pokazujući na jedan od šatora.

-Nema nikakvog ali!Dovedi ti lepo njega da ja upoznam njih dvojicu sa drugaricama.Malon sigurno želi da bude sa drugom.

-Ti si stvarno skrenula,Umbra!Nema šanse!-počeo je da joj se dere Dezir.

-Nisi mi ti mama,nego ćuti i gledaj.A ti,Blejse,šta si stao?!Rekla sam ti da ideš!

On je pogledao Dezira preplašeno,a ovaj mu je pokazao pogledom da ide.Rekao joj je pre nego što je pošao za njim:

-Nemoj ti da misliš da je ovo gotovo!Videćeš kad tad!-i otišao je.