I don't have power,I am a power

Part 39

-Rekse,budi se,za ime svega!

Osetio sam blago šamaranje i naglo ustao.Prvo sa čim sam se susreo bilo je Samantino zabrinuto lice koje sam jedva razaznao u mrklom mraku.Još je noć,nisam dugo spavao.

-Lepo sam ti rekla da ne trebaš da ostaneš sam,ali si ti tvrdoglav kao mazga!-vikala je i preglasno za jedno dete.-Mogao si da se smrzneš da nismo naišle.

-Vi?!

Pogledao sam malo bolje i pored nje zapazio ženu srednjih godina kako me gleda zabrinuto.

-A ko je ona?-pitao sam sanjivo.

-Kod nje sam uzela telefon.Zamolila sam je da ostanemo malo kod nje.

-Zašto bi smo ostali?Zar nisi zvala naše?

-Jesam,ali je put zatrpan,moraćemo malo da sačekamo.

-E,sjajno!Zar ovaj dan,ili noć,može da bude gori!?

-Hajde,ne prenemaži se,nego idemo do kuće gospođe Lein.

Odjednom,progovorila je žena:

-Zaboga,gospođice Kiler,ne morate da mi persirate,Rea će biti dovoljno.

Čekaj!Ona nju zove ,,gospođica'',a ona nju ne mora!?Kuda ide ovaj svet?!

-Moram da je zovem gospođica jer je plemkinja,ali još nema titulu.-rekla je Rea pomagajući mi da ustanem.

-Sjajno.Još jedan čitač misli.-promrmljao sam sarkastično.

-Dobro,gospodine,više to neću da radim,a sad je najbolje da ušemo u kuću.

-Prema meni ne moraš tako da se ponašaš,ja sam Slobodan,nemaš nikakvu obavezu.

-Sve jedno,ti si unuk lorda Edmunda,trebalo bi da imam bar malo poštovanja.

-Ali...

Hteo sam hoš nešto da kažem,ali me je Sem gurnula laktom i pogledala me ,,džabe se trudiš'' pogledom.Zaboga,kakvi su ovo čudaci!Hvala nebesima pa ne živim ovde.Stigli smo do njene kuće koja nije ništa posebno u poređenju sa našom,ali je svejedno prijatna.

-Dobrodošli u moj skromni dom!Samo,molim vas,budite tihi,moj muž i ćerka spavaju,ne bih da ih probudimo.-rekla je Rea trčeći u kuhinju-Spremiću vam nešto za jelo,a onda ću da se pobrinem za tu vašu ranu,gospodine Kiler.

-Ne zovi me gospodin.-zarežao sam.

Znam da je to zaista užasno ponašanje za nekog ko nas je najverovatnije spasio od smrzavanja i ona dva kriminalca,ali nisam ja kriv što je ova žena toliko tvrdoglava!Možda uživa da me nervira sa tim ,,gospodine''.Ko zna...

-Izvinjavam se,gospodine,ali meni moja kultura to ne dozvoljava.-čuo se njen razdragan glas iz kuhinje dok smo ja i Sem seli u dnevnu sobu.

Kao što rekoh,ništa preterano,ali veoma lepo,uredno,čisto,ni trunke prašine.Ok,čistoća nije moj fah,ali mi je ipak prijatno ovde.Kako ovu ženu da nateram da prestne da se tako ponaša prema meni?! Evo,opet se pali lampica...

-Rea,moram nešto da ti kažem...

-Recite,gospodine.

-Naređujem ti da prestaneš da me zoveš gospodinom.

-Ali...

-Nema ali.Zar ćeš da se odupireš naređenju nekog kao što sam ja?!

-Ne,ali...

-Dakle,dogovoreno je.Od sad je samo Reks,nikakve titule i takve gluposti uz to.

-Dobro onda,Rekse.