I don't have power,I am a power

Part 61

-Zašto baš ja?!

-Zato što ja tako kažem.

-Ma daj,nek ide Hanter!

-Hanter ide sa mnom,a i sigurno neću da ga pustim samog sa Valeri.

-Šta može da uradi?

-Ko zna,vidiš i sam da joj se stalno nabacuje.

-Ne budi paranoičan,neće rođeni brat da ti ukrade verenicu!

-Moraš da očekuješ sve od svakog,sećaš se?

-Mogu da idu baka i Leona sa njom,ne moram ja!

-One ni ne znaju za ovo.

-Molim?!Rođenoj porodici nisi rekao da ćeš da se ženiš za nedelju dana?!

-Saznaće danas kad pošaljemo pozivnice.

-Inače,zašto je venčanje tako brzo?

-Kao što si i rekao,predugo sam čekao na ovo.

-Nisam mislio na to!

-Znam da nisi mislio na to.

Sad sam ga gledao kao najvećeg ludaka dok smo sedeli u dnevnoj sobi i svađali se.Očigledno je to primetio,pa je pitao:

-Šta si očekuvao od nekog ko čita misli?

-Kako sam mogao to da zaboravim...Kako god,ja ne idem nigde,imam obaveze.

Nasmejao se i pitao:

-Kakve ti to obaveze imaš?

-Na primer,obećao sam Džoani da ćemo da izađemo danas.

-Možete i kasnije.

-Pa ja neću kasnije,ja hoću sad.

-Ok,zovi je odmah i otkaži izlazak.

-Molim?!

-Dobro si me čuo.Ili ga odloži za kasnije,ili ne ideš uopšte.

-To je ucena!

-Ne,to je dogovor.Sada...Pristaješ ili...

-Ako to nije ucena,onda ne znam šta jeste!

-Ne traći mi više vreme,uzmi ili ostavi!

-Ok,ok,idem sa Val,samo ne kapiram šta ću joj ja oko izbora venčanice,haljina i tako to...

-Ma samo kaži za svaku haljinu da joj ekstra stoji i kraj.

-Zar ne ide sa deverušama?Što joj one ne pomognu u izboru?

-Rekse,ne raspravljaj se,ideš i ti i kraj!

-Dobro,dobro,ne šizi!Idem i ja,shvatio sam.

-Vidiš kako i ti možeš da budeš poslušan kad hoćeš.

-A još kad me neko ucenjuje...Ma ja sam onda najbolja osoba na svetu!

-Ok,požuri sad,mlada ne sme da čeka.

-Uf,dobro...Vidimo se!

Ne mogu da verujem!Umesto da budem sa svojom dragom Džoanom negde u nekom romantičnom restoranu,ja ću sad morati da se vučem po tržnom centru i sto posto ću ja da nosim sve kese.Kakav bih ja to osoba bio da pustim dame da nose sve to?Njih dvoje su,čini mi se,imali najčudniju veridbu ikada.Mislim,on joj se posle svađe duge pola godine tek tako približio u kafeu i zaprosio je.Da ne napominjem da je hteo da naruči ubistvo njenog tadašnjeg dečka...Kako god,ona.je prvo bila zbunjena,a onda je počela da skače od sreće i da ga grli,a svi u kafeu su se okupili oko njih i počeli da tapšu,neki su čak i zaplakali.Ništa romantično,ako mene pitate,ali u njegovom stilu...Veoma,veoma čudno.Ja ću jednog dana da zaprosim Džoanu na sasvim običan način,na nekoj romantičnoj šetnji,na primer,ili bilo šta drugo,neće biti ničeg neobičnog tu.Ali,sad nisam ja u pitanju,nego njih dvoje.Rešili su da svadbu organizuju u najbržem mogućem roku i ja sad moram da idem da pomognem Valeti oko izbora venčanice i haljina za njene deveruše,a da i ne spominjem ostale stvari za venčanje,na primer torta,dekoracija,cveće,pozivnice...Ukratko,ženske stvari.I dalje ne kapiram šta ću im ja,ali šta je,tu je.Poslušaču savet svog starog i za sve ću reći da je fenomenalno,tako da neće biti problema i možda brzo završimo.Kad sam obuo patike,doviknuo sam iz hodnika: