I don't have power,I am a power

Part 77

Znate onaj osećaj kad ne možete da verujete svojim očima?Pa ja sad znam zahvaljujući ovome.Ispred,bukvalno ispred vrata,je stajao nov novcijati motor,tačnije Honda.Oduvek sam hteo da vozim motor,samo...Mama nikad nije htela da ja radim takvo nešto,navodno zato što sam smotan za takve stvari i da neće da poginem samo da bih osetio malo adrenalina.Joj,koji smor od žene!Inače,tetka je znala za to i uvek ju je nagovarala da mi to dopusti,ali šta da se radi kad je toliko tvrdoglava.Počeo sam da skačem ko malo dete kad dobije igračku,ponovo bukvalno...Ah,postajem pravi bukvalista.

-Ti si mi definitivno omiljena tetka!-ponovo bukvalno,sam vrištao i grlio je

-Znam,ja sam jedna i jedina,zato ne trebaš da me ugušiš.-rekla je tihi pokušavajući da dođe do daha.

-Ne,ženo,ti si luda!-čuo se mamin vrisak iza nas kad je izašla.

-Zašto,sis?

-Pa odakle ti ideja da njemu kupuješ motor?!

-Dečko je već dovoljno mator da može da vozi,zar ne?Mislim,ima 26 godina,to je sasvim dovoljno za vožnju.

-Ali on nema ni vozačku!

-Hah,kao da je teško položiti taj ispit...

-Nema šanse da ga pustim da sedne na to čudo!

-Prvi put da se slažem sa tobom,Lara.-ubacio se moj dragi otac kad je izašao i i dalje je nešto kucao na onom prokletom telefonu.

Kako uopšte vidi kuda ide?!Mislim,izgleda kao da uopšte nije tu,bar ne psihički.I šta se on uopšte meša?!Koliko se sečam,nas dvojica ne bi trebali ni da razgovaramo.

-Niko te nije pitao za mišljenje.-odbrusio sam mu zagledajući motor sa svih strana.

Digao je pogled i prostrelio me njime.Ajoj,kako njemu pogled može da bude strašan...Sad se u raspravu ubacila i tetka:

-U pravu je.Niko nije pitao ni tebe,moronu,a ni tebe,Lara.Apsolutno me nije briga šta mislite o ovome.

-Može da pogine!-rekla je mama histerično.

-Naravno da ne mogu,čak i da hoću.Tužno je to,ne možeš čak ni da se ubiješ ako ti nešto nije po volji...-promrmljao sam.

-Ne lupetaj!Kako možeš da pričaš takvo nešto!?

-Prosto mi se može...To je samo činjenica,zar ne?

-Kako god,nećeš ni da priđeš blizu tom čudu,šta ako udariš nekog i ubiješ ga?!

-Ja neću da te vadim onda,samo da se zna.-dobacio je znate već ko.

-Ni ne moraš,moronu.-zarežala je tetka Riv,pa mi prišla i zagrlila me preko ramena-Niko neće da dira mog Reksija,makar morala da prebijem načelnika policije.

-Pa da dobijem otkaz?-sad se i Kameron ubacio.

-Nije to toliko važno ako nećak treba da mi ode u zatvor.Naći ćeš ti drugi posao,Kam,nećeš imati problem sa tim.

-Ah,ženo,ti si nemoguća...

-Ti si mene oženio,ne ja tebe,mili.

-Kako god,sve jedno ne znam kako još čuvam razum pored tebe.

-Znaš moj moto,ako si lud,ne brineš.Poludi pa idemo da se zabavimo.

-Lujko!-rekao joj je i zagrlio je oko struka.

-Romantično,a ja sad idem da isprobam ovu lepoticu.-rekao sam i seo na motor.

-Silazi,smesta!-vrisnula je mama i krenula ka meni,ali ju je gospodin iz NY uhvatio za rame i rekao joj: