I don't have power,I am a power

Part 60

-Zašto te je,dođavola,zvao?!-pitao sam već na kraju sa živcima.

Pogledao me je opušteno kroz one njegove ogromne naočare,bar sam tako video u onom mraku,naslonio se na zid ignorišući me i izvadio paklu cigara.Taman se spremao da zapali jednu,kad sam mu rekao strogo:

-Hej,ovde je zabranjeno pušenje!

Ponovo me je pogledao,ovaj put zbunjeno.

-Ok,ok...-rekao je uz uzdah i vratio kutijicu u džep.

-Tako je bolje.A sad...Odgovori mi.Zašto te je zvao?

-Ma nemam pojma,dečko!Rekao je samo da je hitno i da dođem što brže mogu.Gde je on uopšte?!

-Eno ga.-odgovorio sam pokazujući u pravcu dnevne sobe-Komirao se na kauču.

-E stvarno ne verujem!Ja sam se digao iz kreveta zbog njega,a on spava!Uf,koji kreten!

-Odakle njemu tvoj broj?!

-Iznenadio bi se da znaš ša sve možeš da nađeš ako se malo potrudiš.-ubacio se novi glas.

Obojica smo se okrenuli ka vratima dnevne sobe i videli mog oca naslonjenog na štok vrata sa rukama prekrštenim na grudima i onim njegovim osmehom.Stvarno ću jedan dan da ga ubijem ako smesta ne skine taj osmeh sa face!Mislim,izgleda kao neki psihić!Bio je skroz raščupan,valjda od spavanja,a majicu sa ogromnom flekom od kafe još nije presvukao.

-Kad si se ti probudio?!-pitao sam i onako već iznervirano.

-Čim sam čuo zvono na vratima.

-Pa što nisi ustao da otvoriš?!Neee,morao sam ja da silazim i da prekidam jedan veoma sentimentalan trenutak!

-Ništa ti ne fali ako malo ustaneš,znaš?

-Ne bi ni tebi falilo...Sve jedno,zašto si ga zvao?!

Tad je skroz prestao da me primećuje i obratio se Hantetu:

-Drago mi je što te vidim,Han.

-Slušaj,da ti objasnim...-počeo je Hanter,ali ga je ovaj odmah prekinuo.

-Nema veze,opraštam ti.

-Molim?!-pitali smo obojica u glas iznenađeno,mada mi se čini da sam ja bio glasniji.

Mislim,do skoro je bio mišljenja da neće da mu oprosti nikada,ikada,ikada,a sad mu tek tako oprašta?!Stvarno je ne-ve-ro-va-tan!

-Opraštam ti.Šta je to čudno?Kapiram da si imao dobar razlog.Samo...

Pa znao sam ja da ima još nečega!Ne bi on njemu tek tako oprostio!

-Samo?!-pitao je Hanter malo nervozno.

-Samo...Treba mi jedna usluga.

Tačno sam znao!Nije on osoba koja tek tako oprašta nekome.Šta li mu sad treba?! Hanter se nasmejao i rekao:

-Sve za mog mlađeg brata.Šta ti treba?

-Ti se beše baviš kriminalom,jel tako?

Kriminal?!Pa šta ga to zanima?!Hanter se odjednom uozbiljio i pitao:

-Zašto te to zanima?

-Treba mi nešto iz te oblasti.

Šta?!O,ne...Mislim da znam šta je...

-Slušam...

-Trebaš da...Ubiješ nekoga.

-Tačno sam znao...-rekao sam i udario se u čelo-Tačno sam znao šta je!