I don't have power,I am a power

Part 23

-Ma,nije potrebna tolika formalnost...Zovi me samo Enera.

Ok,sad sam definitivno zbunjen.Jel ovo ona devojka od juče sa kojom sam se svađao?!Hm,izgleda da je ona tu svađu shvatila malo drugačije i malo preozbiljno.Zar stvarno misli da sam joj se nabacivao?!Pokušao sam da ne delujem previše iznenađeno:

-Pa,dobro...Enera.Drago mi je što te vidim.

-Ni približno koliko je meni!Iskreno,nadala sam se da ćeš da dođeš.

Stvarno,ovo postaje sve čudnije.Odjednom je od razmažene,snobovski nastrojene princeze postala luda za mnom.Šta se to ovde događa?Nastavila je dok sam ja bio izgubljen u mislima:

-Prvi put si ovde?

-Aha...-promrmljao sam iako nisam ni čuo šta kaže.

-Hej,hoćeš da te upoznam sa mojom porodicom?

-Šta?!-trgnuo sam se iz razmišljanja.

-Sa mojom porodicom.Tamo na vrhu stepeništa.Ona ne čelu je kraljica,glavna je ovde i ona je moja tetka,a ona pored nje je moja mama.Sigurno bi htele da te upoznaju,hajde...-molila me je.

-Čekaj,nisam baš najbolji u tim vašim prefinjenim stvarima i tome slično...

-Ma ne brini,samo budi prirodan,iz tebe kipi šarm.Znam po sebi...

Nisam ni stigao da odgovorim,a ona me je već vukla uz stepenište.Au,bila je jaka za jednu devojku.Naravno,lako sam mogao s-da se otrgnem i pobegnem,ali to zaista ne bi bilo u redu...Ma daj,to što izigravam nekog džentlmena me je dovelo do ovoga!Da sam joj samo odbrusio da se skloni,sve bi bilo ok,ja ne bih bio ovde,život bi mi bio lakši bar za jednu stvar.Ali neeee,Reks uvek mora da bude fin...Dođe mi da se sad ošamarim,možda ću konačno prestati da izigravam neku dobricu.Konačno smo stigli na vrh stepenica,što se meni činilo kao večnost.Prvo su naa zapazili Čuvari koji su tu stojali i očigledno čuvali te važne goste,ali im je Enera rekla da sam sa njom,što je privuklo pažnju onih koji su sedeli za stolom.Žena na čelu stola,kraljica Aneliz ili već kako se blago pridigla,odmeravala me delić sekunde pa je ispustila čašu koju je u tom trenu držala,a polomljeno staklo joj je poseklo ruku.Naravno,avi su skočili da joj pomognj,ustvari,skoro svi.Ja sam ostao ukopan na mestu i gledao je iznenađeno.Šta joj odjednom bi pa ispusti tu čašu?Sabrao sam se i pokušao da razaznam glasove.Žena pored nje,Enerina majka,a kraljičina sestra,ju je pitala zabrinuto:

-Aneliz,dušo,šta ti je?!Boli li te nešto?

-On...Podsetio me je na njega...-rekla he nepovezano pokatujuću na mene.

Ja sam pokušao da se izvinim,iako ništa konkretno nisam uradio osim što sam se rodio:

-Dobro,žao mi je što sam Vas podsetio na tog...Nemam pojma koga,ali mi je sve jedno žao,idem ja,zaboravite na mene kao da nisam bio tu.

-Bože,Melani,isto priča kao i on.Čak ima i sličan glas!Ah,pozliće mi.-nastavila je,ovaj put panično.

-Aneliz,za ime svega,on nije tu,niti hoće!.Otišao je zauvek,moraš to da preboliš.Enera,ko je ovaj dečko uopšte?!Zašto si ga dovela,vidiš da ti se tetka sad potresla zbog toga!-besno ju je pitala majka.

-Mama,to je dečko o kom sam ti pričala,Reks Kiler...

-O,bože,nije ni čudo što se tako uznemirila!Hajde,vas dvoje.Idemo negde dok nas ne čuje.-prekinula ju je tiho gurajući nas.

-Šta da ne čujem,Melani?-prekinula ju je kraljica,ovaj put malo smirenije.

Ona je zadrhtala i počela da muca:

-Ma ništa,draga.Samo ti sedi,odmori se...

-Kako se ti zoveš?-obratila se meni,ne obazirući se na kraljicu Melani.