I don't have power,I am a power

Part 38

-E,sad ozbiljno!Šta planiraš da uradiš?!

Ovaj put ćuti i samo nastavlja sa svojim poslom.Kako me nervira kad me neko ignoriše,naročito po pitanju ovako bitnih stvari!Ako ovo nije važno,ne znam šta jeste,jer nisam baš siguran da planira nešto dobro sa tim nožem.

-Hej,ne pričam zidu!

-Skoro kao da pričaš.Ne slušam te uopšte.

-Valjda sam ja u pitanju,treba da znam šta se dešava.

-Saznaćeš brzo,čim se jedan od ona dva idiota vrati.

-Nije baš lepo da tako nazivaš nekog ko za tebe radi prljav posao.

-Ja im plaćam za to,samo ne znam zašto ih još uvek trpim.

-Imaš samo njih dvojicu?

-Naravno da ne.U ovakvom poslu moraš da imaš više ljudi.

-Pa gde su ti svi oni?

-Ovo ti je posao kao i svaki drugi,moraš da daješ radnicima slobodne dane.

-Lepo je to...I ti si im šef?

-Aha.

-Ne znam zašto se istresaš na onu dvojicu,nisu bili baš tako loši.

-Svako ko pravi greške ne kotira se visoko u mojim očima.

-Zašto onda nisi zaposlio još nekog?

-Hteo sam,ali nije imao vremena.

-I na njega se ne istresaš zbog toga?

-Sa tim tipom nije dobro da se kačiš,makar mu bio i šef.

-Znači...Ti ga se plašiš?

-Naravno da ne,samo ne bih da izgubim nekog kao što je on.Eh,da je sad tu,đavola bi ti blebetao tu.

-Ako je za tebe opasan,nije za mene.

-Stvarno imaš visoko mišljenje o sebi.

-Imam za šta.

-Znaš,stvarno počinješ da mi gadno ideš na živce.

-Šta da se radi,takav sam.

-Ne bi trebalo.

-Zašto?

-Zato što nećeš dobro da se provedeš.

-Kao sad,na primer?

-Baš tako.

-Jedino što je ovde loše je da se trenutno smrzavam.

15 minutes later...

Lepo ja rekoh da je onaj tip psihić!Totalni ludak!Dakle,stvarno ne mogu da verujem u kakvom sam ja to društvu.Dobro,trenutno sam sam ovde,hvala bogu,i drhtim kao prut,što od hladnoće,što od straha.Znam,do sad sam tupio kako se ničeg ne plašim i tako dalje,ali ovo je definitivno opravdano...Ne,nije opravdano!Sigurno nije opravdano da sam bio tolika kukavica!Zašto,zašto,zašto?!Zašto moram da budem toliki plašljivac!?Evo,sve što sam ikad rekao o hrabrosti je upravo palo u vodu.Toliko o toj mojoj hrabrosti...I sve zbog mojih velikih usta.Onom ludaku prvobitni plan nije baš uspeo i ja,umesto da ćutim,samo pogoršavam situaciju.Ne smem da spuštam pogled,onesvestiću se.Siguran sam da ima dosta krvi,ne smem da spuptam pogled,ne smem...Evo i gore stvari od mojih usta koja ne zaklapaju,moja prokleta radoznalost.Sad mi se još i vrti u glavi.Svi me pitaju zašto se toliko plašim krvi,naročito svoje.Pa,za sve koji se još pitaju,krv nije za džabe unutra.Da treba da bude van tela,onda bi tamo i bila i ja se ne bih plašio toliko,ali to nije prirodno,sasvim je izvesno da se nešto loše događa,ustvari,u 99,9% slučajeva se dešava nešto loše.A najgore je kad vidim svoju krv zato što to znači da se meni nešto desilo,nadam se.da sam svim lepo objasnio,sad da se vratim na glavnu stvar.