I don't have power,I am a power

Part 74

-Imam osećaj da znam šta hoćeš i ne zanima me šta hoćeš da kažeš,vidimo se!-rekao sam besno i krenuo da mu zalupim vrata ispred nosa,ali ih je zaustavio nogom.

-Nije baš kulturno da zatvaraš ljudima vrata ispred nosa.

-Jeste ako si to ti!Znam zašto si došao i ne zanima me!

-Kad već znaš to,znaš i da bih ja uradio sve za moju snajku.

-Za koga?!

-Za Valeri,očigledno!

-Pa šta ona sad hoće?!

-Prvo me pusti da uđem,pa ćuda ti sve ispričam.

-Hantere,lepo sam rekao da neću da te pustim,bar ne dok mi ne daš valjani razlog!

-Zar ti ne voliš Valeri?

-Volim ja nju,ali ne podnosim njega.

-Koga?

-Znaš već koga...

-Ok,pričamo o njoj,ne o njemu,pusti me da uđem!

I opet počinje da šefuje...Ovo je moja kuća,brate,moja!Evo,još jednom da ponovim,MOJA!!!Nećeš ti da odlučuješ šta ću ja da radim u svojoj kući!

-Mislim da mogu sam u svojoj kući da biram koga ću da pustim a koga ne.

-Slušaj,nemam vremena za gubljenje,pusti me unutra istog trena!

-Ja ću da zovem policiju zbog neovlašćenog upada!Ne treba ti još i to u tvom dosijeu,zar ne?

-Još jednom li to pomeneš,ja ću...

-Nećeš ništa,Han.Ako nemaš nikakav dobar razlog da uđeš,vidimo se.

-Jo,kako si nemoguć!

-Znam,to je prosto porodična crta,a sad...Razlog!I to ne neki glupi,nego dobar razlog.

-Razlog je Valeri,ona prosto želi da budeš tamo i kraj!

-I poslala je tebe?

-Koga drugog?!

-I neko poput tebe je prihvatio da je posluša bez pogovora?

-Zašto neko poput mene?!Šta ti imaš protiv mene i nog karaktera?!

-Baš o tome ti pričam.Previše se brzo naljutiš i ne podnosiš kad nisi glavni.To vam je porodično,ne možeš protiv toga...Pitanje je zašto si je poslušao?

-Pa zar nije dobro da se pomaže porodici,ili u našem slučaju,budućoj porodici?

-Han,ne shvati ovo lično,ali...

-Me zovi me tako!

-Jo,dobro!Ne shvati ovo lično,ali ti definitivno nisi osoba koja bi pomogla nekome,makar on bio i član porodice,tako da je najbolje da mi kažeš šta je razlog...Pravi razlog.

-Ah,dobro...Znaš i sam da sam slab na nju,a ona me ne podnosi,tako da...

-Tako da si mislio da će te bar malo zavoleti ako joj učiniš uslugu,jel sam u pravu?

-Zašto pitaš ako znaš?!

-Volim da to čujem iz tvojih usta.Ajde,ulazi!

-Konačno!Mislio sam da će ovo da traje zauvek!

Kao i obično,'ladno je ušao i krenuo ka dnevnoj sobi,ali sam ga zaustavio:

-Čekaj!Izuj se!

Okrenuo se ka meni i pogledaome u smislu ,,jel si ti normalan?!'',pa je na kraju pitao: