Vetar je duvao noseći po koju kap kiše. Ležala je na krevetu posmatrajući sivilo neba razmišljajući o jučerašnjem ručku i „pregovorima" sa gospođom Deniz. Kako god ta žena je bila vrhunski pregovarač i kod nje nije prolazilo „ne". Ipak, morala se pomiriti sa sudbinom da je ovog puta izgubila dobru poslovnu priliku za uvećanje i onako pozamašnog profita a delom i zbog i Vladimira. Sjaj njenih očiju nikada neće zaboraviti kada je shvatila da je nadmudrena. Težak pogled koji je drobio sve pred sobom zakači i nju. Ženska inuticija je najjača i malo je trebalo da shvati da je Tatjana suparnica sa kojom ne može izaći na kraj. Vladimir je bio prilično zagrejan za Sofijinu sekretaricu i ma koliko se trudio to nije mogao sakriti. Ostatak sastanka proveden je u mučnom razgovoru sve dok se nije pojavio Liam, njen suprug. Prijatne spoljašnosti, vedar i neposredan definitivno šarmer okrenuo je nezadovoljstvo svoje žene u šalu i potpuno opustio atmosferu. Zahvalno je odahnula kada su krenuli u vilu, za malo da dan bude potpuni fijasko.
A noć?
Nezaboravna.
Još uvek na sebi osećala je vreo dah i dodir njegovih usana. Nezasit po pitanju ljubavi i zahtevan nije gubio vreme na dugu predigru želeći je odmah uz opravdanje da je dugo čekao na ženu koja mu u potpunosti odgavara. Ni jednog trenutka se nije pitao da li dele isto mišljenje jer ona je u njegovim rukama bila sasvim druga osoba.
Drhtavom rukom pređe preko stomaka, osećala je čudnu promenu. Iz nekog razloga telo joj je bilo napeto a grudi jako osetljive. Uvijala se kad god ih je dodirnuo, a onda nakon trenutne neprijatnosti upala bi u vrtlog strasti nadajući se da nikada neće sa poljupcima prestati.
Izašao je rano ostavljajući je da spava. Imao je sastanak sa izvođačem radova i tu mu nije bila potrebna. Šapnuo je tiho dok je bunovnu ljubio da će doći do ručka.
Lara je otišla do tržnice po sveže povrće i ona privučena znatiželjom krenu da razgleda unutrašnjost kuće. Jedva otvori teška drvena vrata na kraju hodnika i iznenađena veličinom sobe oduševljeno uzdahnu svetlošću koja se probijala iz niza prozora postavljenih sa tri strane kuće. Uplovi u neko njoj nepoznato vreme. Nameštaj je bio prekriven belim platnom i mogla je zaključiti da je ovo bilo srce vile, ogroman salon. Stilski nameštaj od punog drveta bio je pripremljen za restauraciju. Dohvati jedan kraj platna i otkri masivan pisaći sto sa fiokama od ružinog drveta i nežno pređe preko glatke površine. Male ladice kao da su tražile da ugledaju svetlost dana. Polako, redom ih je otvarala. Svaka od njih je imala gomilu papira, stari računi, požutela dokumenta i naliv pera koja je jednom imala prilike videti u nekom od muzeja koji je posetila u Beču.
Pažnju joj privuče ključ prekriven starom futrolom za naočare. Pažljivije pogleda tražeći bravu i ugleda široku fioku ispod glavne ploče. Znala je da uvek postoji neka tajna pregrada posebno napravljena za određenu namenu i vešto napipa mehanizam kada otključa sto. U samom uglu postojao je skriveni otvor i pod prstima oseti četvrtastu kutiju koja kliznu pravo u njene ruke.
Pisma.
Crnim mastilom čitko ispisano Bogdan Maksimović i adresa jedne od manje poznatih ulica u Parizu. Gledala je u kovertu pokušavajući da odoli porivu i vrati sve na mesto ali radoznalost je bila jača. Izvadi presavijen papir pažljivo otvorajući ispisane reči uz duboko poštovanje da ne pocepa tanke listove krenu čitati.
„ Oprosti mi za sve!
Nije nam bilo suđeno. Nisam mogla čekati tvoj poziv, morala sam otići.
Ne moram ti dodatno pisati kakav je otac, na svojoj koži si ga iskusio.
Pokušala sam na sve načine stupiti u kontakt sa tvojom sestrom ali otišla je za u Beograd. Saznala sam da se udala za nekog velikog „druga" i verovatno ne bi mogla ništa učiniti a najmanje pomoći posrnuloj devojci. To nikako ne bi bilo dobro za njen renome kao nove partijske članice.
