Polako zatvori vrata sobe i okrenu se oko sebe od ushićenja. I ako umorna od puta i neprospavane noći šetala je aprtmanom u hotelu „Valensija centar" sa oduševljenjem upijajući svaki detalj. Baš kao u filmu skoči na ogroman francuski ležaj i utonu u meku posteljinu belu kao sneg. Miris cveća širio se prostorom iz luksuznih vaza sa pažnjom raspoređenih po celom apartmanu. Nikada nije videla tako lepe aranžamane i takav spektar boja. Zatvori oči presrećna što je prihvatila Rinin poziv za putovanje, trebalo je da ode negde i dovoljno daleko da bi sabrala misli. Nakon dužeg vremena stvari su se počele odvijati brzinom na koju nije navikla. Siliti sebe na neke odluke potpuno zbrkanih osećanja samo su dovodile do pritiska koji je želela izbeći na najbolji način. Slike su letele u njenoj glavi brzinom vetra, dani provedeni pred put u Aranđelovcu prošli su kao na filmu. Baka je dala sve od sebe da joj ugodi i kao uvek bude najveća podrška. Milion puta je menjala mišljenje oko odlaska sve dok nije dobila blagoslov od Tihog i Tanje. Mišljene njoj najdražih ljudi samo je podgrejalo izgubljenu sigurnost nakon povratka iz Alžira. Strah da će se naljutiti zbog nedostatka novca dugo je pratio, svi su morali promeniti način života i početi brinuti za budućnost. Ni slutila nije koliko je pomogla bratu i setri da očeliče i konačno izađu iz začaranag kruga. Krenuli su putem koji su sami izabrali i koliko je mogla zaključiti nisu zažalili. Nije mogla a da ne pomisli na Vidosavu Hadžimarković koja je još više pojačala mržnju prema svim Milanovićima, na čelu sa njom. Morala je živeti od muževljeve penzije a to je značilo da je bila na ivici ivici egzistencije. Izgubila je novac i unuke. Izazvana teškim mislima naglo ustade sa kreveta i pođe prema terasi. Lepota noći u Valensiji je kao bajka koju je gledala sa ushićenjem. Stare zgrade u gotskom stilu sijale su pod žutim svetlima stapajući se u čarobnu sliku pod zvezdanim nebom. U daljini naziralo se zdanje „Grad umetnosti i nauke" izgrađeno u modernom stilu a malo dalje, visoka zgrada ukrašena šarenim svetlima. Topao vetar i miris mora držao je naslonjenu na ogradu dok je upijala svim čulima prelepi grad. Opuštala se uz žagor koji je dolazio sa punog šetališta i ona odluči da ode na spavanje i dočeka novi dan odmorna.
-Ana, nadam se da su ti ispunjena očekivanja...dopada ti se Valensija?-Rina je radoznalo pogleda dok su sedele za doručakom nakon dva dana provedena u Španiji.
-Jesu...oduševljena sam! Hvala Vam što ste me poveli sa sobom-odgovori sa iskrenim ushićenjem.
-Odlično! Vidim da i Vila deli tvoje mišljenje. Ne smetaju joj duge šetnje i već od ranog jutra počinje sa pitanjima šta je planirano i gde ćete otići. Za danas je malo drugačiji raspored, do ručka imate slobodno, malo odmora a u 18h časova održava se koktel u velikoj sali. Bila sam slobodna i zakazala nam frizera-nasmeja se kada ugleda uplašeno Anikino lice nakon izgovorenih rečenica i blago je potapša po ruci. – Ne brini, sve će biti u redu. Tamo si nakon pet minuta zaboravljen i možeš se opustiti uz lepu muziku izvrsnu hranu a i steći nova prijateljstva ako želiš.
-U redu. Pokušaću da se izdržim sat vremena ako je to dovoljno da ne uvredim nekog? Ne osećam se prijatno u gomili nepoznatih ljudi-pokuša da joj glas zvuči normalno i ako je hvatala panika.
-Nećeš nikog uvrediti, opusti se.
Stajala je ispred ogledala posmatrajući svoj odraz u neverici. Sa šminkom i frizurom u smaragdno zelenoj haljini bila je neko drugi...Anika koju nije poznavala. Mlada žena specifične lepote, skladnih oblina i lepo izvajanih nogu posmatrala je kao da je osmo svetsko čudo. Pređe rukom kroz kosu i opusti tamne talase da meko pokriju liniju leđa, baci još jedan kritički pogled i nevoljno pođe prema vratima. Spusti se liftom u hol i sa olakšanjem ugleda Despotoviće. Oni su uvek izgledali gospodski pa im i ovaj put nije teško palo da budu na visini zadatka. Glupačo, šta ima da im teško pada? Zar do sada nisi shvatila da im je to način života? Ti nisi prošla pored svetskih faca i krem društva pa sada stojiš zblanuta luksuzom koji te okružuje.
