Divan majski dan izvukao je na ulice narod željan lepog i toplog vremena. Proleće samo po sebi nije pokazalo svoje pravo lice, dugo se zadržala zima koja je prešla u kišu. Uzdahnu posmatrajući travnjak ispred vile sa bokorima žutih narcisa i vrati se u mislima na Bukulju. Ona je najlepša u proleće obučena u haljinu svih nijansi zelene, namirisana i gorda blistala je naspram kristalno čistog neba. Skoro mesec dana nije išla u Aranđelovac zbog ispitnog roka a i izlazaka. Polako je gubila vezu sa onim mirom koji je imala i sve više se prepuštala Beogradu. Nekako na sve to je uticao Vojin. Sa njim je provodila najviše vremena i moglo se reći da su u vezi i ako to nisu nikada glasno izgovorili. Ni slutila nije da i on razmišlja o njima.
Njegova studentska garsonjera polako je dobijala svetliji ton od kada je ona počela provoditi vreme kod njega. Nije ga mrzelo okrečiti zidove u neku ludačku nijansu žute za koju je tvrdio da je nikada nije video, zamenio pohabani dvosed u lepu garnituru neutralno smeđe i ispunio ćoškove saksijama sa biljkama komplikovanih imena. I dopalo mu se, od sivila do toplog doma...i svaka sitnica izvlačila mu je osmeh setivši se njenog zajapurenog lica dok je brisala prašinu i grdila ga zbog neurednosti. Zaljubio se iskreno i duboko nadajući se da će i ona jednog dana osećati isto. Anika je sasvim drugačija od ostalih devojaka sa kojim je izlazio i bio u površnim vezama, najviše intimnim. Na neki čudan način osećao je da ima nešto što krije duboko u srcu, njene emocije su uvek bile pod kontrolom i negde je bio siguran da ga više gleda kao prijatelja nego dečka. Zatvori oči kada pomisli na prvi poljubac. Kišan i hladan dan naterao ih je da uđu u prvi kafić na čaj. Sedeli su pored velikog prozora posmatrajući ljude i pričali neobavezno, tiha muzika se čula u pozadini i polutama restorana odisala je romantikom. Mali stočić nije bila velika prepreka između njih, ponesen željom privukao je i spustio usne na njene. Bojažljivo ispočetka a onda sa više strasti uživao je u mekim usnama. Nije se povukla, kao da je očekivala poljubac i odgovorila na njega iz pristojnosti da ga ne povredi. Sa njom je sve bilo novo puno neizvesnosti, držala ga je u strahu da li će opet doći kada je izlazila iz stana veselo mahnuvši rukom. Izgarao je od želje pitati da li je u njenom životu postojao neko drugi, da li je uopšte volela nekog? Jednom je pokušao saznati pričajući o prethodnoj devojci ali od nje nije dobio odgovor. Te večeri je bila tiha, tužna i zakleo bi se u sve na svetu, nostalgična. Nadao se da je uplašena zbog svega što se izdešavalo njenim roditeljima pa iz tog razloga ne veruje u ljubav ili jednostavno ne ume pokazati svoja osećanja. Sa druge strane toplina kojom je zračila davala je nadu da sve ide u dobrom pravcu. Planirao je da na jesen ozvaniče vezu jer vreme je bilo idealno za brak. Dobio je ponudu da ide za Rusiju...plaćen stan u Moskvi odlična plata i svi benefiti za inžinjera. Ona ne bi morala prstom mrdnuti, krasila bi dom lepotom i rađala decu.Morao je uskoro prelomiti. Želeo je jako, zaprosiće je prvom prilikom.
**********************************************************************************
-Anikaaaaa...Anika!- Vilin glasić ispuni hodnik i loknasta prilika ulete u sobu. –Izvini, mama te traži...ima iznenađenje za tebe!
-Iznenađenje? Evo idem-skliznu sa kreveta ostavljajući laptop i suvoporne stranice udžbenika.
Išle su niz hodnik držeći se za ruke. Volela je devojčicu iskrenom ljubavlju i sa njom je provodila nezaboravne trenutke uživajući u urođenoj gracioznosti malog bića. Ušle su u salon nasmejane i pune planova. Rina je sedela za ogromnim stolom listajući papire i širok osmeh razli se licem kada ih ugleda.
-Draga Ana (tako je zvala pravdajući se da je jednostavnije), imam jednu molbu za tebe.
-Recite gospođo, sve što mogu ja ću sa zadovoljstvom ispuniti – uzvrati zadivljena lepotom ove divne žene.
-Nadam se da nemaš puno obaveza na fakultetu oko 15 maja? Ja i Nenad bi trebali otići u Španiju na nedelju dana pa smo razmišljali da povedemo Vilu i tebe. Do sada nikada nismo imali priliku voditi ćerku sa sobom zbog silnih sastanaka, ovako bi vas dve mogle provoditi vreme u obilasku grada a kasnije bi svi zajedno organizovali vreme shodno željama i potrebama? Mogu li računati na tebe?-njen glas je zvučao molećivo i sa puno nade.
