Crni oblaci nadvili su se nad Bukuljom bacajući sive senke na okolne kućerke, krošnje drveća i livade obukoše tamno zelenu odoru.Vetar je divlje hučao jureći sa vrha planine ustremivši se na pitomu dolinu.
Narod se razmilieo u avlijama i njivama sklanjajući sve što se moglo skloniti od oluje. Zabrinuta lica krila su strah od nepogode jer ako udari led uništiće useve. Mnogi živeli od zemlje i hranili decu.
Naslonjena na ogradu apartmana sa divljenjem je posmatrala krajolik osetivši miris kiše i svežinu. Nakon vrelih dana uvek je dolazila nepogoda, nekada protutnji ostavljajući za sobom srebrnkasti trag od kapljica kiše na lišću a nekada polomi staro granje, obori sve što je trulo, besno odnese krovove i kao furija uzleti uz planinu i nestane kao da nikada nije bila.
-Malaaaaa...gde si? –Bisa izađe sva znojava iz kuhinje dozivajući je.
-Evo me! Ako podigneš glavu videćeš me na terasi apartmana. Upravo sam završila sa spremanjem. Kaži...-obožavala je ovu ženu, u njoj je budila bezgraničnu toplinu ali i autoritet.
-Ne znam gde je Dobrivoj, grom ga ne spalio! Uvek nestane kada mi treba!-ljutito je govorila brišući mokro čelo čistom krpom koju je držala oko vrata.
-Nisam ga videla...mogu li ja pomoći?
-Kako? Treba mi džak krompira i karton ulja! Juče je zaboravio doneti iz varoši.
-Pozvaću ga ne brini...
Anika uze telefon i pozva mladića. Na par poziva nije odgovorio što izazva njenu zabrinutost jer uvek kada bi ga bilo ko pozvao sa posla javljao se.
Spusti se do Milunove kuće i viknu iz avlije.
-Čika Milune! Čika Miluneeeee...
-Auuu...čemu to'lka dernjava, gori negde?-pojavi se iz pomoćne zgrade.
-Ne gori, trebaju mi ključevi od auta. Moram u nabavku-izgovori na brzinu nervozno zabacujući kosu. Svaki minut je bio važan jer ručak se bližio.
-Ene ih u odžakliji...a gde je Dobrivoj?-starac zaškilji na jedno oko čekajući odgovor.
-Ne znam, verovatno nešto drugo završava...bez brige, vraćam kola čim završim.
Jurila je uskim putem da pobegne oluji i obavi sve pre pljuska.
Iza prve krivine ugleda plava rotaciona svetla i uspori ugledavši kola hitne pomoći i policiju. Neko je imao udes, ova krivina je prilično opasna za onog ko ne poznaje teren. Polako izađe da pogleda šta se dešava i krv joj se sledi u žilama. Prepozna restoranski kombi prevrnut pored puta. Kao bez duše polete da pogleda kako je Dobrivoj ali je zaustavi policajac.
-Curo polako...ne može dalje zbog uviđaja!
-U redu, da li je vozač preživeo?-glas joj je podrhtavao od napetosti i straha.
-Jeste, glava mu je ostala na ramenu. Kočnice su otkazale i sleteo je u bubanju. Srećom jedan auto sa turistima naiđe, videli su šta se dogodilo odmah pozvali hitnu i nas-stariji policajac je dobrodušno odgovarao vrteći glavom.
Ni slutio nije da joj je skinuo kamen sa srca...tresla se kao prut pri pomisli da je mladić izgubio život. Za njega je bila vezana tajnom koju je čuvao od njenih i komšiluka. Moglo je svašta biti da nije naišao i hrabro zaštitio koleginicu onog dana kada je Vojin došao u „Milunov raj" po odgovore. Blesnu svetlost pred očima i sve se vrati kao film u jednom trenutku.
********************************************************************************************************************************************************************
