Kolona vozila kretala se polako vijugavim putem prema ušuškanom selu uz zvuke narodne muzike. Neko od vozača bi stisnuo sirenu najvaljujući dolazak svatova a za njim i svi ostali mašući veselo kroz prozore slučajnim prolaznicima. Sunčan dan je uveličao slavlje domaćina i skinuo teret sa leđa, uz toplo vreme je bilo mnogo lakše dočekati i ugostiti zvanice.
Odmah iza zabrana i visokih stabala smreka sa desne strane puta vijorila se zastava na kupoli velikog šatora. Vrvelo je od naroda i boja. Svi su radovali slavlju posebno svadbama jer to dođe kao opuštanje nakon teških seoskih radova tokom leta, dobro se pojede, popije, izlumpuje i podruži sa najbližima i komšilukom. Sklope se i poslovi, upoznaju neki novi ljudi, momci merkaju devojke a majke strepe nad svojim udavačama, svega ima i sve uz muziku prođe pretvarajući se u najlepšu uspomenu.
Đurđa nije bila od onih koji vole gužvu i veselja, odvikla se dok je živela u gradu sve više verujući da bi venčanja trebala biti porodična stvar sa mnogo manje pompe i bespotrebnog troška. Ipak, danas je bilo drugačije...radovala se Zlatinoj sreći i godila joj je sva ova strka i žagor da je odvoje od turobnih misli poslednjih par dana. Krijući se od ukućana pratila je oglase tražeći posao u Beogradu čvrsto rešena da ode što pre i počne život ispočetka. Zvala je Milicu i Ninu nekadašnje koleginice sa fakulteta i zatražila pomoć oko posla. Njima je bilo mnogo lakše jer su rođene beograđanke a i nisu puno žurile da odu od dobro situiranih roditelja, posao su birale a vreme ispunjavale izlascima i provodom. Sa setom se vratila u studentske dane. Obe devojke su je zavolele i prihvatile jer je dobro učila a obema nesebično pomagala posebno kada su bili pisani testovi za kolokvijume, oštroumna i brza rešavala je sve probleme. Odahnula je nakon razgovora, obećale su da će pomoći za sve što joj bude trebalo iskreno oduševljene njenim povratkom.
-Đuka, dal' si bila sa baba Bosom? Pitala je Jagodu za tebe, kaže da ne zna koja si od ove silne ženskadije...-deda je pozva ispod šatora.
-Nisam, svo vreme sam bila sa Zlatom...videla sam braću. Idem sad u letnju kuhinju sigurno je sa ostalim ženama –
-Ajd' požuri, pos' neće biti vremena kada se skupe ispod šatre...od 'armonike i gudala se ništa ne čuje a ona je sirota nagluva-
Pređe dvorište i uđe u malu kuću okrečenu u belo. Starinski nameštaj prekriven šarenicama, vežene zavese na podeljenim oknima i požutele fotografije na zidovima ponovo je vratiše u detinjstvo. Šporet na drva u uglu virio je ispod bogato isheklanog miljea i upadao u oči zbog raskošnog buketa ruža u staklenoj vazi. Na divanima sedele su žene u glas pričajući o lepoti mladenaca i za trenutak zaćutaše kada se pojavila na vratima. Jedna od njih pljesnu rukama i uzviknu.
-Evo naše Đuke, ona je blago babi sledeća!
Đurđa se osmehnu i priđe starici koja je sedela blizu vrata.
-Baka Boso, došla sam da vas vidim.
-Uuuuuu...baš si porasla, prava lepotica! Ista pokojna Stana. Moja seja bila je najlepša devojka u sedam sela a udala se za najvećeg mangupa. Nikada joj nisam oprostila što je pobegla za Miloja a jopet sestra ne može misliti zlo. Lepu su decu izrodili i fala Bogu skućili se, postali gazde! –rođaka njene bake i ako je živela daleko rado bi dolazila kod zeta dok su je noge služile. I ovog puta se odazvala pozivu familije koja je cenila dugogodišnje prijateljstvo sa Popovićima.
-Hvala bako na lepim rečima-pocrvene kao bulka. Sebe nikada nije smatrala lepoticom i sve izjave koje su se ticale izgleda nikada nije uzimala za ozbiljno. Najbolje se osećala u svojoj koži kada je bila neprimetna i zaboravljena.
-Jes' lepa! –složiše se i ostale zagledajući je sa pažnjom.
-Kada će Bosa doći kod tebe na slavlje? Ima li neki momak sa sjajnom limuzinom, gospodin za moju lepoticu?
