Proleće je obuklo Beograd u najlepše boje. Vedro nebo kao najveći plavi kristal šepurilo se iznad krovova propuštajući sunčeve zrake koji su stidljivo dodirivali prozore i terase prepune prvog cveća. Drvoredi starih lipa skrivali su u svojoj hladovini male bašte kafića i osmehe mladih devojaka i mladića. U vazduhu je treperio onaj poznati osećaj slobode i adrenalina nakon sive i kišne zime.
Vidosava Hadžimarković polako je šetala Dorćolom zagledajući sa pažnjom kućne brojeve očigledno tražeći nekog. U haljini boje peska sa šeširom na glavi izgledala je kao dama istančanog stila. Istina, trudila se da baš tog jutra izgleda što bolje i „gospodskije". Poslednjih nedelju dana bila je u svađi sa unucima a to je morala pod hitno staviti pod kontrolu. Nikako joj se nije dopadao taj naprasni odlazak u Alžir i to kod one male „fufice" koja je upropastila njenog sina zajedno sa Milanovića „kučkom". Tihom i Tanji kao da je svraka popila mozak posle odlaska u Aranđelovac kod „matore veštice". Ona im je sigurno utuvila u glavu kako trebaju iz rođačkih pobuda biti sa onim kopiletom. Ta mala joj je pola života oduzela jer od svega što je imala su ogromne pare, ostalo i nije bilo važno.
A njeni „siročići" živeli su od Stanine dobre volje, ona je povlačila konce. Nikog od njih nije bilo briga što njen Milan već petnest godina trune pod zemljom! Bes je obuze na samu pomisao šta je sve preživela i spusti ruku na srce pokušavajući da umiri disanje.
Neka starica izađe iz dvorišta i pogleda je ispitivački, retko su se mogle videti dame sa šeširima na ulicama Beograda...u modi su bili neki drugi aksesoari.
-Izvinite gospođo, gde se nalazi broj 54?-Vidosava iskoristi priliku i upita ženu vidno iznervirana jer se vrtela u krug već dobrih dvadesetak minuta.
-Taj broj je preko puta ulice. Eno odmah pored one fotografske radnje, kuća je zavučena ali lako je naći iz suprotnog pravca.
-Hvala...-promrlja i sa gađenjem okrete glavu. Užasavala se zapuštenih starica koje ne izlaze iz izlizanih prnja sa večito paćeničkim izrazom na licu. Svaka od njih je mogla promeniti način života i uživati a ne držati nos u šerpi ili čisteći kuću do besvesti dok je drugi beskrupulozno prljaju.
Sigurnim korakom pođe i ugleda lepu kapiju od kovanog gvožđa. Zastade oduševljeno posmatrajući predivno dvorište u senci kestenova sa baštenskom garniturom od istog metala kao kapija. Nevidljive prskalice osvežavale su travnjak sa žbunovima ruža koje samo što nisu procvetale. Široka kamena staza vodila je do ulaza u kuću koja izgledom podseća na one iz austrougarskog vremena. Njena vrednost neprocenjiva jer je bila biser najstarijeg dela Beograda i pripadala staroj beogradskoj porodici Tanasijević. Uzdahnu i nabaci svoj najlepši osmeh, pritisnu interfon i izgovori svoje prezime i ime nekom iz kuće.
-Dobar dan gospođo Tanasijević, oprostite na smetnji...da li je kod kuće vaša ćerka Jelena?-zaškilji očima odmerajavajući žensku priliku ispred sebe za koju je predpostavljala da pripada visokoj klasi.
-Jeste...samo ne znam ko ste vi i zašto tražite moje dete?-njen glas zazvuča grubo.
-Ja sam Tihomirova baka...Tihomira Hadžimarkovića!
-Oh...izvinite, malo sam u gužvi...izvolite u salon, pozvaću Jelenu – dobro je uradila što nije u svom stilu odreagovala i bez pitanja zalupila vrata pred nosom ne dozvoljavajući bilo kome da troši njeno vreme. Stara gospođa je ipak neko vrlo važan za njihovu kuću.
Dopodao joj se Tihomir i potajno se nadala da će ubrzo biti venčanja. Mlad, lep i obrazovan na visokim školama u inostranstvu, iz dobre kuće, idealna prilika za brak. Njena Jelena će konačno spustiti nos i uozbiljiti se. Sa dvadesetčetiri godine i tek započetim fakultetom nije izbijala iz klubova i kako su godine prolazile sve manje je bilo šanse da uopšte završi studije. Ona i Tihi poznavali su se još iz srednje škole. Čim je maturirala ljubav je planula na jednoj žurci i od tada su provodili svaki slobodan trenutak. Divan mladić sa manirima gospodina još od ranih godina je pokazivao crtu odlučnosti i ozbiljnosti za razliku od njegovih vršnjaka. Malo je govorio o svojoj porodici i na svaki njen poziv da se upoznaju vešto je izbegavao. Iz priče je čula da ima rodbinu u Aranđelovcu, stara advokatska porodica sa pozamašnim posedom. Istina, jeste bila palanka ali i grad u kome je živeo svetski poznat operski pevač Živan Saramandić.
