-Alexandre, dođi da te upoznam sa bakinom prijateljicom i poslovnom saradnicom-nežno se osmehnu hvatajući dete za ruku.
Stajala je ukopana kao spomenik sa osećajem da joj sve piše na čelu. Gorak ukus u ustima izazva mučninu pri pomisli da joj predstoji upoznavanje sa suprugom koja će se pojaviti svakog trenutka iza ogromnih drvenih vrata.
-Dobar dan...ja sam Alexandar Maksimović-krupne plave oči sa zanimanjem su je posmatrale. Tamne kose i ozbiljnog lica imao je mnogo sličnosti sa ocem.
-Dobar dan...ja sam Tatjana Hadžimarković-pruži ruku u znak pozdrava postavljajući se kao da govori sebi ravnom.
-Mislim da bi trebao reći, dobro došla i nešto kao da ti je naša kuća na raspolaganju...-nesigurno pogleda u oca i spusti glavu trljajući patikama po šljunku.
-Ne moraš izgovarati ništa ako ne misliš tako, sa mnom je sasvim drugačije od ostalih zaposlenih koji rade kod madam Iber-izgovori rečenicu bez zadrške. Najmanje je želela da dečak oseća nelagodu u njenom društvu.
-Koliko imaš godina?-tiho nastavi.
-Deset...u decembru mi je bio rođendan, a ti?-uzbuđeno odgovori.
-Skoro trideset dve...u maju!
-Divno! Napravićemo zabavu, obožavam rođendane! Tata je majstor za iznenađenja...-prekide ga uz grlen smeh Vladimirov trzaj koji ga vinu na očeva ramena.
-Momče, idemo u kuću da pokažemo Tatjani sobu. A onda ćemo otvarati poklone koje sam jedva dovezao...
Hodala je polako nemoćna zaustaviti navalu griže savesti zbog svega što je imala sa ovim čovekom. Bes zbog svoje gluposti i njegovog neverstva...Bože, on je imao ženu i sina! Čekali su ga tamo negde dok je on bio sa ženom koju je bukvalno „pokupio sa ulice". Iste sekunde se seti Vidosavinih reči i to je pogodi kao grom iz vedra neba. Dokazala je svojim postupkom koliko je bila u pravu. Zakači nogom za stepenik i kao kroz maglu oseti da je uhvati u poslednjem trenutku sprečavajući pad na kameni pod. Njegove crne oči utonuše u njene sa izrazom zabrinutosti. Toplina šake prolazila je kao napon struje kroz njenu kožu izazivajući još gori osećaj gađenja prema sebi, njemu i celom dosadašnjem životu.
-Dobro ste?
-Jesam, hvala...ne brinite po prirodi sam šeprtlja posebno u nepoznatom prostoru-promumla i bez imalo takta naglo povuče ruku iz njegove.
-Ako je tako onda ćemo Vam pripremiti sobu u prizemlju jer ova je na spratu-osmehnu se ne skidajući pogled sa njenog lica.
-Hvala, nema potrebe...vežbaću hodanje uz stepenice u slobodno vreme-jetko izgovori reči.
Uveo je u veliki dnevni boravak koji je ostavi bez daha. Ceo prostor je ostao zamrznut u vremenu. Zidovi od kamena sa ogromnim drvenim gredama krasio je unutrašnjost salona. Razbacani jastuci toplih boja krasile su sofe i ogromnu fotelju nehajno ostavljenu pored staklenih vrata terase. Kamin sa mnoštvom fotografija je druga stvar koja joj privuče pažnju. I ako skoro crn od loženja stajao je kao dokaz života, mnoge generacije uživale su u njegovoj toploti. U drugom delu kuhinja sva u pločicama koje su imale bar dva puta više godina od nje. Drveni pult i posuđe koje je imalo više ulogu eksponata visilo je sa gvozdenih držača. Na sredini ogromna vaza sa crvenim ružama koje su širile opojan miris. Sigurno ih je on kupio pred dolazak svojoj „voljenoj". Nesvesno baci oštar pogled na njega dok joj je objašnjavao gde se šta nalazi. A onda sledeći šok.
Zaćuta u trenutku zagledan u jednu tačku progovori dubokim glasom.
-Tatjana, ne razumem zašto ste neprijateljski raspoloženi prema meni? Nisam nikakva pretnja, došao sam na poziv pomajke. Imam svoj život i posao i apsolutno nikakave pretenzije po pitanju njenog bogatstva. Za vašu informaciju prilično sam situiran i obezbeđen ako vas to muči?
