-Ništa te ne razmem...ko se udaje? Anika???- Tihomir isključi testeru i spusti na zemlju. Držao je telefon i tupo gledao negde pokušavajući da shvati.
-Tihi...Tihiiiii....-sestra je vikala u aparat. Bože, ovi muškarci su stvarno velika deca! Tanja skupi obrve i opet viknu u telefon.- Tihomire, tu si? Da li me čuješ?
-Čujem...ali ne mogu da poverujem! Nije valjda za onog Beograđanina?-glas mu je zvučao iznervirano.
-Ne...neko je drugi u pitanju. Ne znam ništa, baka je zvala da dođemo i povedemo Vericu.
-Kako ne znaš? Pa setra si joj, valjda pričate o tim stvarima, mislim momcima ili šta god?-dreknu u slušalicu.
-Ajde ne budali...šta si se odjednom razgoropadio! Hvala Bogu što se udaje a ne kao ti i ja...ostarićemo i završiti u staračkom domu, sami!-povisi ton već na kraju živaca jer već duže vremena misli o mladiću kojeg je upoznala na službenom putu. I ostaće samo u mislima, ona nikada ne može biti neko ko bi takvog muškarca privukao.
-Bolje i to nego da završimo razvedeni, psihički labilni i finansijski uništeni!-brundao je sa druge strane.
-Dobro, dobro...ne mogu slušati sada nebuloze, na poslu sam! Kada ćeš doći po mene? Moram javiti mami...verovatno joj treba vremena da zameni smenu.
-Dolazim u petak oko četiri popodne...vidimo se!-prekide vezu i nasloni se na stablo potpuno zatečen. Ništa nije rekla, bio je ubeđen da je sa onim ulickanim prilično ozbiljno. I nekako mu laknu što nije on. Anika je mogla naći mnogo boljeg muškarca. Imala je neobičnu, pomalo divlju lepotu a srce nežno i plemenito. Voleo je mlađu sestru isto kao i rođenu.
********************************************************************************************************************************************************************
-Auuuu...ala ste se sredile kao da se vas dve udajete?-nakon dva dana došao je u Beograd po sestru i majku.
-Ne lupaj!-Tanja ga prostreli pogledom. –Treba da idemo kao nesrećni slučajevi i obrukamo Aniku. Sigurno će i on gledati ko joj je rodbina...
-Jeste, puca mu prsluk za rodbinu...izvukao je premiju! Mi nismo bitni!-ironično se osmehnu pomalo ljut što mu sestra ništa nije rekla. Taj njen sigurno nije došao juče...verovatno su se znali od ranije. Da nije trudna? U trenutku ga preseče misao i on zari tamnozelene oči u majčine.
-Ti znaš nešto? Ko je on? Da li je Anika trudna pa sada mora odmah udaja?-opasno tihim glasom obrati se Verici.
-Znam isto koliko i ti. Nema razloga da tako pričaš sa mnom i jako je ružno kako govoriš o sestri! I da jeste trudna naše je da budemo uz nju – odbrusi sinu pomalo razočarana. Mnogo je podsećao na Milana. Imao je njegovu lepotu ali karakter bi makar malo trebao povući na Milanoviće. Srećom nije voleo čašu...po neka cigareta i zdrav život, mogla je odahnuti.
-Dobro, nisam mislio ništa loše! Još će te me zakucati na stub srama ukoliko uskoro ne pođemo!*****************************************************************************************************************************************************************
Izašla je iz kupatila u bade mantilu ispunivši sobu mirisom cvetne kupke. Pogleda još jednom haljinu na krevetu i osmehnu se. To je bio njegov poklon. Nije još uvek došla sebi kako se sve izdešavalo. Sve je mogla zamisliti ali da on dođe po nju, nikada? Zaljubio se tj. zaljubili su se istog trenutka kod teta Labibe u njenom salonu ne znajući šta je prava ljubav. Uze četku za kosu ali nemoćno spusti ruku od slatke obamrlosti pri pomisli na njegovo lice, telo i ruke koje oseća još uvek na sebi.
-Anika, još malo će pet sati...požuri, javio se Tihomir da su za pola sata ovde!-Stana viknu iz salona.
-Gotova sam za 15 minuta...trže se i brzo dohvati četku za kosu.
