Kristalno nebo izroni iza paperjastih oblika otkrivajući ogromno plavetnilo mora dole ispod njenih nogu. Uzdržavala se glasnih uzdaha da ne uznemirava ostale putnike zabavljene običnim stvarima i ni malo oduševljenih lepotom koja ih okružuje.
Prvi put se odvaja od palanke i odlazi na drugi kontinent...ne zemlju, državu...već kontinent. Za neke je to uobičajena stvar, putovanja...odlasci zbog posla ili rodbanskih sastanaka sa jednog na drugi kraj sveta ili odmora. Tek sada je postala svesna svih priča o svom poreklu kome nije pridavala značaja jer je u duši bila obična devojka iz Šumadije. Preslišavala se šta je sve naučila o Alžiru danima prelistavajući članke sa interneta i po neku šturu reč izvučenu od baka Stane. Kaliko god se odupirala pritajenom besu zbog majčinog postupka neki čudan osećaj romantike, čulnosti i nepoznate strasti bojio je ljubavnu priču između njenih roditelja.
Daleko od toga da je tražila opravdanje za oboje jer u igri su bila deca, život o kojem mnogi mogu samo da sanjaju prekinut je kao nit paučine. Zar je vredelo? Šta je bilo ispravno, miran porodičan život ili ljubav prema strancu?
Senka pređe njenim licem i vrati je u stvarnost...nije smela dozvoliti da je ponese srce. Tatjana i Tihomir su najviše ispaštali. Sigurno nisu mogli deliti ista osećanja i euforiju zbog odluke da upozna oca. Nakon dužeg vremena njihov dolazak u Aranđelovac i većanje sa bakom zbog odlaska u Alžir izvuče joj osmeh i suzu u oku. Iskreno su brinuli jer odlazi sama u nepoznat svet o kom su ponekad slušali iz šturih vesti. Tanja je pokušavala stišati bracin bes izazvan Verinim pozivom, srceparajućim pismom neke tamo „tetke" koja se setila da ima izgubljeno dete svog brata šarlatana!
Vikao je satima šetajući kao ranjena zver okrivljujući sve pa i baka Stanu jer je dozvolila njen odlazak u zatvor. Za njega je majka davno umrla, onog trenutka kada je ubila oca...oboje ih je sahranio i zauvek gurnuo bol duboko u najmračniji kutak svoje duše. Godine su trebale da uspostavi zdrav odnos prema Aniki i ako je očeva rodbina sejala mržnju i pozivala na osvetu prema nedužnom detetu i očajnim Milanovićima. Malena devojčica izgubljena između dva sveta, koleteralna šteta beskrupuloznih ljubavnika ostala je bez ikog kao i oni. Pritiskala ga je Violetina bol, nedostajao mu je otac i falila mu nežnost majke...rastrzan između dve vatre doživeo je u sestrici najlepše osećanje privrženosti. U njemu je videla spas, sigurnost i snagu...udahula ljubav u ranjeno srce. Mladi čovek u punoj snazi bez dlake na jeziku otvorio je dušu pričajući o svojim avetima i strahovima neumoljivo zastupajući mišljenje da ne ide. Na kraju je pristao i dao blagoslov za put na mesec dana od tri koliko su predlagali Alžirci.
Iz teških misli je prenu glas stjuardese i ona radoznalo pogleda kroz malo okno tražeći kopno i prvi susret sa izgubljenom domovinom.
Lagano je izašla iz aviona zadovoljna znanjem francuskog i ako ga nije preterano volela...isplatili su se privatni časovi na insistiranje deke da čovek vredi onoliko koliko jezika zna. Više je preferirala engleski koji je od malih nogu učila u vrtiću i kroz celo školovanje. Na njeno zadovoljstvo aerodrom koji joj je zadavao najviše glavobolje bio je sasvim pristojan, pregledan i ne mnogo veliki što joj je olakšalo snalaženje. Putokazi ispisani na francuskom i arapskom još jedna od pogodnosti, brz prelazak carine i šaltera dovede je do hola gde ugleda omanjeg muškarca u evropskom odelu sa njenim imenom na tabli.
-Dobro došli gospođice Nini. Ja sam Rašid, vozač vaše tete Labibe...molim Vas, ja ću preuzeti prtljag- uz široki osmeh čovek se nakloni. Putovanje je počelo.
Zavaljena u sedište posmatrala je igru boja. Od okeraste, tamnobraon do jasno zelene sa primesama zlatne. Najveća Afrička država prevazišla je sva njena očekivanja. Zamišljala je pustinju i snažnu vrelinu a dočekao je vetar ispunjen mirisom anisa i mora. Auto-put je nosio u zagrljaj jednog od najuzbudljivijih gradova Magreba opijajući svako čulo koloritom i predivnom prirodom.************************************************************************************************************************************************************
