Sedela je pored kreveta gledajući u zvezdano nebo razmišljajući o Kenanovoj priči. Duboko u sebi poverovala je svakoj reči sem onog dela da se Verica promenila i postala dobra majka. Poseta zatvoru i priča sa majkom imala je za posledicu samo gorak ukus u ustima i taj dan je želela zaboraviti. Ništa nije saznala i na kraju je podlegla njenoj sugestiji zauvek uništivši odnos sa Danetom. Nakon noći provedene u hotelu osećala je samo gađenje prema samoj sebi jer je momka dovela u neprijatnu situaciju. Dodire i bezazlene poljubce koje su razmenjivali kao tinejdžeri bili su nevini i čisti, te noći nestalo je sve pretvarajući se u crnu rupu iz koje nisu znali izaći. Bio je povređen, osećao se iskorišćeno i odbačeno jer nije mogla preći crtu i postati njegova devojka u pravom smislu. Plakala je satima izvinjavajući se zbog svoje gluposti ne shvatajući da svaka reč još više produbljuje ranu u duši zaljubljenog mladića. Trebalo je proći dva meseca da se stvari slegnu i koliko toliko zaboravi ta nesrećna noć mada je u srcu znala da je Dane nikada neće zaboraviti. Snovi o zajedničkom životu raspršili su se kao baloni od sapunice. Na kraju je ipak ispričala baki šta se dogodilo i zašto se više ne viđaju. Suze joj krenuše kada se priseti Stanine osude i vidnog razočarenja jer je poklekla najvećoj pošasti koju jednu devojku može dovesti u nezgodan položaj...potvrda nečega za šta nisi siguran da li uopšte postoji! Najveći greh je počinila poigravajući se tuđim osećanjima iz čiste gluposti. Pljunula na ljubav ne misleći na dugogodišnjo prijateljstvo koje je sada ukaljano neuspelim valjanjem po krevetu. Još uvek su odzvanjale bakine reči u ušima i svaki put izazivale osećaj gorčine.
-Devojko, šta si umislila? Ako si za nekog centar sveta to nije samo zbog lepote, u to se računa karakter, kultura, vaspitanje i saosećajnost koja krasi svakog čoveka! A ti? Izabrala si glumiti veliku zavodnicu! Verovatno sam pogrešila u proceni vezano za tebe! Anika, nisam zaostala...trudim se da budem u skladu sa vremenom. Jedino što mogu reći koje je moje poimanje ljubavi i pokušati da te uputim na pravi put. Ljubav ne zna za nameru, ona se dogodi u mnogo slučajeva onda kada je najmanje očekujemo. U tim momentima oči postaju ogledalo duše i nepogrešivo znaš da ispred tebe stoji pravi muškarac. Jedini koji ima pravo uzeti svaki tvoj dah, jedini koji zna kako izvući sve najlepše iz tebe. On te može vinuti u najudaljeniji kutak univerzuma i ti ćeš se prepustiti znajući da je to jedini trenutak u celom životu kada si svesna sebe i svoje ljubavi blažena spoznajom da si voljena. A do tog trenutka potrebno je vreme...retke su jake i postojane ljubavi koje se dese u deset sekundi. Po meni su ti ljudi pravi srećnici i kako bi ja rekla „Božanski određeni".
-Dušo, zašto ne spavaš?-tihi glas oca je prenu iz misli.
-Zamenila sam se sa Ajšom, neka odspava malo. Danas je i za nju bio težak dan-zastade za trenutak posmatrajući njegovo ispijeno lice i bojažljivo nastavi – Izvini što sam te uznemirila, bez obzira na sve nisam želela da te dovedem u životnu opasnost. Užasno se kajem i želela bih da se što pre oporaviš.
-Ne brini, nisi ti kriva za moje stanje! Sa tim živim godinama i nikada se neću osloboditi griže savesti zbog mnogo stvari koje nisam uradio. Najteže mi pada jer nemam vremena makar deo ispraviti. Drago mi je da sam ispričao najvažniji deo i makar malo objasnio šta se dešavalo. Ako je nekom teško, Stana je na prvom mestu. Ona je podnela najveći teret i zauvek će imati moje duboko poštovanje-zatvori oči utihnuvši.
-Dobro, nema više priče...ne želim da se umaraš-uplašeno ustade i povuče pokrivač preko njegovih grudi. Prevuče rukom po čelu i odahnu u sebi, nije imao temperaturu.
-Da li je stigao Idris? Nisam ga video...-izgovori zatvorenih očiju.
Anika se ukoči za trenutak, ruka joj zadrhta i kao oparena povuče je sa očevog lica. Telom joj prođe nešto slično strujnom udaru setivši se njihovog razgovora na terasi pre par sati.
