-Zdravo! –lepa brineta se zagleda u njeno lice i polako spusti pogled na dete.
-Tvoj sin...kako se zove? Ufff, baš sam nepristojna...ja sam Tatjana, Anika i Idris...-pruži ruku u znak pozdrava i toplo se osmehnu.
-Aleksandar je mladi gospodin a ja sam Đurđa-ruka joj zadrhta i ona šokirana susretom pomeri naočare gurnuvši ih u tamne talase kose. Hladan znoj orosi njeno čelo a grlo se steže od uzbuđenja. Mlada žena na prednjem sedištu imala je egzotičnu lepotu sa najlepšim osmehom na svetu. Brineta izbliza još lepša od vremena kada je poslednji put videla u „Izgovoru". Obe su imale onaj jasan pogled koji dotakne dušu kao i njihov brat. Skupi se na sedištu od nelagode jer u momentu joj prođe kroz glavu da im je možda nekada ispričao šta je sve prošao sa njom ili se makar pohvalio aferom koja je trajala jednu noć. Ovo nije očekivala, nikada pomislila ni u najluđim snovima da će biti u njihovom društvu i telom joj prođe drhtaj, kao da je i on negde tu ali čeka trenutak da se pojavi.
-Ti si odavde?-Tanja nastavi razgovor.
-Jesam...ali već neko vreme radim u Beogradu-njen alt zaplovi prostorom.
-Stvarno? Gde ako nije tajna?
-U advokatskoj kancelariji Marić...
-Kod Marića? Da li je moguće??? On nam je komšija, naša kuća je dve ulice ispod kancelarije. Poznaje našu baku i dedu, verujem da se seća i pokojnog oca. Bože, kako je svet mali!
Đurđa klimnu glavom odahnuvši, nije je prepoznala iz kafića. A kako bi? Skratila je kosu i dobila par kilograma viška.
-Ovde si na odmoru?
-Ne...ovaj da...kako se uzme. Dolazim često, ovde žive moji roditelji i potrebna im je pomoć u održavanju imanja. Tako da nema odmora, mislim onog klasičnog ali napunim baterije prirodom i fizičkim radom. Prija nakon beogradske gužve-izvi usne u osmeh i sakri pogled ispod dugih trepavica.
-Vidi se po tebi da zračiš, prirodna lepota...fascinantno!-mlađa sestra je gledala sa zanimanjem.
-Spremate se za festival? Da li možda učestvujete, ti, tvoji...suprug?-pitanja nisu prestajala.
-Da...moji roditelji, tačnije mama i ja. Imamo par proizvoda od kojih lepo zaradimo.
-Ozbiljno? Sir? Med?...mi smo zainteresovane da kupimo i to domaće, ne pitamo za cenu.
-Da...i heljdino brašno, kore, lekovito bilje...ima dosta toga!-odgovarala je osetivši kako se polako opušta. Za trenutak pogleda okolinu i shvati da su za minut kod njenog sokaka.
-Molim vas, odmah iza ove zelene ograde je puteljak za moju kuću.
Kola su se polako zaustavila i ona se uhvati za vrata okrenuvši se prema sestrama izgovarajući.
-Hvala vam do neba! Mnogo mi je drago što sam vas upoznala, nikada neću zaboraviti vašu dobrotu.
Njene reči kao da pokrenuše skriveni mehanizam i obe je pogledaše kao da se poznaju godinama. Njena pojava definitivno je ostavila jak utisak, u tišini su je posmatrale kako prolazi pored auta i nestaje sa detetom u naručju iza drveta leske.
-Ova cura je nešto posebno! Kao da nije odavde, njena priča, držanje...baš me prijatno iznenadila!-Tanja zamišljeno izgovri.
-Da, dobro kažeš...moram dodati i jako privlačna. Njen suprug je pravi srećnik!-Idris se nasmeja ugledavši Anikino zabezegnuto lice.
-Ne brini draga, ti si moj univerzum...rekao sam samo svoje mišljenje!
Žurno uđe u štalu i izvede Jastreba. Mora sa nekim podeliti nemir, aveti prošlosti su je opsedali celo popodne. Jedva je uspela završiti posao oko bašte jedva čekajući veče da ode do Zlate. Uzjaha i polete niz put preko livada samo da što pre stigne do prijateljice.
