Tipaza, dva meseca kasnije
Vrelina nije popuštala, leto je trajalo kao za inat kišnoj zimi. Sedela je u bašti i sanjarila...zaštićena krošnjom masline uživala je u mirisu cveća čekajući Idrisa. Meki sjaj njenog pogleda milovao je horizont koji se gubio u jakog svetlosti pretvarajući plavu boju mora u svetlucavo zlatnu. Duboko uzdahnu upijajući morski vazduh i osluškajući žamor ljudi, dole niz ulicu. Volela je ovu kuću i nju je dobila na poklon od oca. Nežnim dodirom pređe rukom preko naslona njegove stolice i vrati se u mislima na sve što se dogodilo od trenutka kada je saopštila svojima da odlazi sa Idrisom u Alžir.
„-Ja te podržavam i želim ti sve najbolje ali duša me boli jer neće biti naših vikenada, praznika godišnjih odmora. Jako ćeš mi nedostajati. I da znaš, Idris...Idris je san svake žene i zato ga dobro čuvaj!-Tanja je nakon dugo vremena pustila emocijama na volju, oči su joj bile pune suza.
-A u bre što ste vi žene čudne, uvek plačete kada ne treba! Ne ide preko sveta.
- Zete, nadam se da ćemo se viđati jer ona je i dalje deo nas?-okrete se prema Idrisu sa osmehom na licu.
-Naravno, i to uskoro. Moji se već pripremaju za venčanje. Poslaćemo karte za sve i obezbediti smeštaj. Računajte na desetak dana da budete naši gosti-uzvrati istog trenutka zadovoljan što je sve prošlo bez trzavica.
Najteži je bio rastanak sa Stanom, jecala je dok je grlila baku, nije se mogla rastati od starice. Nikada joj neće dovoljno zahvaliti za žrtvu koju je podnela zbog Tihomira, Tatjane i nje. Nikada zaboraviti bol koji je preživljavala zbog Verice hrabro koračajući kroz godine uprkos zlim jezicima. Nije poklekla ni onda kada je deka umro, sa još većom žestinom se borila da ih održi na okupu. Toliko poniženja i ucena podnela samo za jedan njihov osmeh.
I poslednja u nizu, Verica. Gledale su se čitavu večnost bez reči, tamne oči govorile su mnogo više. I tada se setila njenog prvog pitanja kada je posetila u zatvoru...znala je kako diše a toliko godina rastavljene. Naježila se pri pomisli kako majka nikada ne gubi vezu sa decom ma gde bila ili bili. Ona ih je poznavala više nego što su hteli priznati. Priđe i podiže ruku dodirujući joj obraz. Tako intiman gest pretvori se u snažan zagrljaj koji je trajao sve do onog trenutka kada je brat uhvati za ruku i reče.
-Hajde Anika, vreme je da pođete...
Jedva se smirila u avionu. Ništa nije rekao samo je držao u zagrljaju dok je plakala, znao je da reči utehe ne bi ništa promenile. Uvek će joj nedostajati.
Dva dana u Parizu bili su nešto što nikada neće zaboraviti zbog osećaja da je zakoračila u novi život i da više nikada neće biti isto. Nije skidala osmeh sa usana, nije joj dozvolio ni jednog trenutka da pomisli na nešto drugo sem na vreme koje provode zajedno. Nikada se nije toliko smejala niti ljubila na ulici kao tada. Teška srca odvojila je poslednji pogled na „Grad svetlosti" i sa zebnjom pomislila na sve što je čeka. Najviše je brinula zbog njegovih roditelja znajući da su konzervativci i oko toga joj nije ni malo pomagao, stalno je zadirkivao. Na sve načine je pokušala od njega saznati kakva su pravila, šta ne sme, ili sme...smejao se njenim uplašenim očima i besu kada je odrečno klimao glavom na svako postavljeno pitanje, silno se zabavljajući.
********************************************************************************************************************************************************************
Ušla je prvi put u kuću njegovih roditelja sa zebnjom gledajući bogatstvo i raskoš. Kenan je bio istog ranga po bogatstvu sa Yasinovima ali voleo je minimalizam i folklor...više je pridavao značaja sitnicima. Oni su poštovali tradiciju u svakom smislu naglašavajući status. Noge su joj podrhtavale kada je Idris uveo u ogroman salon koji gleda na more. Vrtela je po glavi da li je odeća u skladu sa kodeksom oblačenja, da li je prejaka šminka? Da li će...dođavola, hiljadu pitanja joj se vrtelo u glavi. I svo vreme je pokušavala izvući ruku iz Idrisove jer intimnost nije dozvoljena naročito pred starijima ali nije popuštao, držao je čvrsto. U fotelji modernog dizajna sedela je Esma, njegova majka. Obučena po poslednjoj modi odavala je utisak svetske dame. Osmeh na njenom licu nije odavao nikakve emocije sem puke ljubaznosti. Srce joj se steglo, prilazila je kao da ide na spaljivanje i sa užasom raširi oči kada ugleda sa kakvom lakoćom ustaje. Taj zagrljaj će pamtiti dok je živa, snažan stisak i jecaj sreće sa usana žene za koju je mislila da će joj biti doživotni neprijatelj izazva suze koje narednih pola sata nije mogla zaustaviti.
