Prošlo je nedelju dana od „nemilog događaja" sa Bastijanom. Auto je vraćen popravljen i sve se završilo na ćutanju. Vladimir je često bio van kuće i sve što je znala bilo je da je na terenu zabavljen poslovnim prostorom za novu liniju Sofinije kozmetike. Pokušavala je dokučiti zašto se uopšte petljao oko kozmetike kada je u Americi imao kompaniju? Koliko je mogla shvatiti u pitanju je bila proizvodnja elektronskih uređaja za automobilsku industriju i to je donosilo ogroman novac. Nigde veze sa pomadama i parfemima. Nije smela pitati i vodila se onom starom „veži konja gde ti gazda kaže". Sve bi bilo lakše da je mogla zaboraviti poljubac i njegovo hladno ponašanje nakon istog. Kao da je vraćen na fabričko podešavanje apsolutno joj stavljajući do znanja da mu ništa nije značilo. Ona je za njega bila još jedna u moru drugih. Uredno je pozivao da kuca meilove ali na pristojnoj udaljenosti. Ovog jutra preskočio je ustaljenu rutinu žureći u neko selo blizu Avinjona što je obradova. Njegovo prisustvo izazivalo je blagi srčani udar svaki put kada bi morala kucati suvoparne rečenice.
Na brzinu se istuširala i presvukla, Aleksandar je pozvao društvo iz škole na druženje. Svakog petka neko od dece iz njegove grupe organizovao je okupljanje gde su mogli da se druže van škole. Htela je pomoći Lusi u pravljenju zakuske i kolača. Uživala je u motanju po kuhinji. Mnogo toga je znala spremiti zahvaljujući baka Stani. Nežna sećanja je vratiše u detinjstvo i tuga se uvuče u dušu, bila je na ivici suza. Zažalila je što je otišla za Francusku, sve bi bilo drugačije da je ostala u Srbiji pored svojih, ne bi svaku patnju preživljavala sama. Razgovori sa bakom, Vericom, Tihim i Anikom često su se završavali nesnosnom tugom, daljina je ubijala posebno u trenutcima kada je njeno prisustvo bilo potrebno. Uvek je dolazila kada je sve već gotovo i to je bolelo. Možda je pogrešila u proceni vezano za Fabijana, udajom za njega zauvek će ostati u Francuskoj.
-Dete, danas si posebno ćutljiva...-starica je pogleda zabrinuto.
-Nisam...zapravo jesam, nostalgična pomalo. Teško mi pada samoća, svi moji su u Srbiji sem mlađe sestre-prošaputa gutajući suze.
-Razumem...teško je biti u tuđini, gorak je to hleb. Ipak, ti si postala prava Parižanka. Nikada ne bih rekla da si sa Balkana, Beogradska lepotica. Tvoj francuski je izvanredan, nema akcenta.
-Dugo sam u Parizu, školovala sam se na francuskom univerzitetu i nakon završenih studija odlučila da se preselim. Nekako, verovala sam da će moj život u inostranstvu trajati najduže pet godina. Želela sam zaraditi novac i vratiti se kući. Nije ispalo tako...upoznala sam gospođu Iber prihvatajući posao koji je iziskivao veliku posvećenost. Nisam se ni okrenula a godine su prošle i evo me.
-Kada se udaš sve će proći. Ako si izabrala dobrog čoveka uz njega ćeš tugu zaboraviti a ni Srbija nije daleko.
-Mislim da sam izabrala divnog čoveka, on je muzičar. Pojavio se u pravo vreme, već sam bila spremna da ću ostati usedelica-osmehnu se i skloni pramen kose sa lica.
-Ti usedelica? Nikad! Lepa, mlada, obrazovana i sa dušom...to se retko nalazi. Vidi se da si iz domaćinske kuće.
-Teta Lusi, možda nije u redu ali bih vas pitala nešto. Ko je Natali?
Lice stare dame se pretvori u kamen, stisnu usne i frknu. Pogleda je podozrivo i tiho upita.
-Odakle odjednom to pitanje? Kako ti znaš za Natali?
-Ne znam, zato pitam. Nije bitno, izvinjavam se ako sam vas uznemirila-brzo se okrete prema šporetu proveravajući da li je gotov fil.
-Hmmmm...Natali...mnogo je zla nanela msje Vladimiru. Radila je u vili. Njen posao je bio da čisti i menja posteljinu. Zbližila se sa gospođom Ana-Mari, verovatno su se prepoznale. Gospođa je imala aferu sa njenim mlađim bratom Bastijanom, do duše nikada tačno nije utvrđeno ali sve govori da je tu nečega bilo. Msje je načuo priče i dao otkaz dotičnoj gospođici jer ih je „pokrivala". Besna zbog gubitka posla prijavila je gospodina da je mesecima silovao i da nosi njegovo dete. Agonija je trajala šest meseci, svi koji smo radili u vili svedočili smo u korist mladog Maksimovića. U celoj zbrci najviše je pomogla mademaiselle Sofi. Iščačkala je pravog oca deteta i svi smo mogli odahnuti. Mnogo novca je dala da bi sprala ljagu sa porodice i zbog toga joj je msje zahvalan-uzdahnu i zavrte glavom pokušavajući da se otrese ružnog sećanja.
