STEFANI
Nikada nisam volela velika okupljanja, ali venčanje sopstvene sestre jednostavno nisam mogla propustiti; a Maksimilijan je jednostavno imao brojnu familiju i poslovne partnere. Nikol me obavestila da će ubrzo nakon mog povratka organizovati venčanje, ali nisam očekivala da će to biti nepuna četiri dana nakon mog povratka.
Prethodna godina mi je jednostavno proletela i neko vreme sam razmišljala da produžim svoj boravak; ali morala sam se vratiti odmah po isteku ugovora da ne bih propustila polaganje ispita. Dosta sam razmišljala o tome šta bih trebala da uradim, ali želja za nastavkom specijalizacije je ipak bila najjača. Kroz par dana ću polagati ispite koje moram da položim da bih započela drugu godinu specijalizacije; a umesto da učim ja se upravo nerviram oko glupog venčanja.
Ne znam samo šta im je sve ovo trebalo, jer ništa se nakon ovog dana neće promeniti, oni već devet meseci žive zajedno i imaju prelepu ćerkicu; ali navodno Maksimilijan i njegovi roditelji smatraju ovo obaveznim.
"Ovde niko nije normalan!", Ajana je ušla u sobu u kojoj sam boravila i glasno zalupila vratima.
"Makar me neko razume", nasmejala sam se na njene reči.
"Šta se dešava?", upitala sam je.
"Moja majka je zabranila služenje alkohola pre stizanja gostiju, pa šta sam ja; kažnjena tinejdžerka kojoj ne dozvoljavaju ni čašu pića?!"
"Hajde smiri se i pomozi mi oko ove glupe haljine."
Nakon godinu dana provedenih u Africi i noseći isključivo udobnu i lagodnu garderobu bilo je teško priviknuti se na tesnu elegantnu hanjinu; ali Ajaninoj majci se nisam smela uspotiviti. Diana Keringen je sve obaveze venčanja preuzela na sebe i po meni ih je shvatala preozbiljno.
"A zamisli tek one konobare, ma ni jednog nisam uspela da šarmiram i prevarim…"
Ajana i ja smo se dosta zbližile nakon Zarinog rođenja, ona je praktično postala moja najbolja prijateljica i neprestalno smo se dopisivale.
"Znaš li šta je sa Nikol?", pitala sam Ajanu, pošto sam sestru poslednji put videla pre nešto manje od četiri sata kada je Diana odvela kod frizerke.
"Ko će ga znati, moja majka je se dočepala i neće je pustiti dok sve ne bude "savršeno", jednom u životu sina ženi; a pošto me poznaje odlično zna da su joj male šanse da doživi svadbu i drugog deteta.", rekla je pomažući mi oko haljine.
"Nego Stefani, kako to da si provela godinu dana u onoj džungli i vratila si se kao supermodel? Hajde otkrij i meni tajnu, majka kao da je birala haljinu u kojoj ćeš ti sve zaseniti; ma pogledaj ti taj ten i savršene obline."
"Ajde prestani sa tvojim komplimentima, postidećeš me ovde…"
Ne mogu poreći da mi je telo izgledalo bolje nego ikada, jer nakon godinu dana provedenin bez skoro svih blagodeti dvadeset i prvog veka bilo je prosto nemoguće ne izgubiti kilograme. Vožnja automobilom i ukusna brza hrana za mene su mogle biti samo misaone imenice.
Mada posle svega stekla sam razna medicinska znanja, ali i ona mnogo bitnija, životna. Shvatila sam koliko olako shvatamo sve što imamo i uvek težimo za nekim ciljevima; jurimo posao i karijeru, a u svemu tome ne stižemo da provedemo vreme sa porodicom.
"Znaš da sam samo iskrena."
Okrenula sam se ka njoj kada mi je zašnirala haljinu, a ona mi je namignula.
"Biće ovde večeras dobrih komada, jeste da je većina previše uštogljena za moj ukus; ali makar se možemo pokušati zabaviti…"
"Idem da vidim šta je sa Nikol, hoćeš li sa mnom?"
"Neka hvala, ne želim da mi majka nađe još neko zaduženje, ali prenesi joj da je u potpunosti razumem."
"Kako god želiš", nasmejala sam se i uputila ka Nikolinoj sobi, a čak sam uspela i par puta da zalutam dok sam pokušavala da se orjentišem u ovom lavirintu od hotela.
Uz kucanje sam ušla u prostoriju i ugledala sam Nikol koja je zamišljeno gledala u svoj odraz u ogledalu, dok su frizerka i šminkerka brinule o završnim sitnicama. Bila je najlepša mlada koju sam ikada videla i to nisam mislila samo iz razloga jer mi je sestra, ali činila mi se nekako odsutnom.
"Izvinite, možete li nas na kratko ostaviti same?", obratila sam se devojkama.
"Naravno, naš posao je već završen", frizerka mi je odgovorila sa osmehom, a ubrzo su izašle.
"Šta je bilo Nikol, nije valjda da si se predomislila?", našalila sam se sa njom, ali joj to nije izmamilo osmeh.
"Ne znam Stefani, sve mi se ovo čini previše dobrim da bi bilo istinito; niko ne može imati savršen život."
"Nikol, ne pričaj besmislice; Maksimilijan i ti se iskreno volite, imate predivnu ćerku i sve ovo si i više nego zaslužila. Sestrice, dobila si muškarca koji te jednostavno obožava; život itekako može biti lep, samo to treba prihvatiti.", kleknula sam ispred nje.
"Ali Stefani…"
"Ništa Stefani, jedan dan u životu proživi bez straha, jednom u životu se udaješ; makar se nadam da je tako. Ja ponovo ovako neudobnu haljinu zbog tebe neću nositi…"
"Stefani!", odmah me prekorila i ja sam se glasno nasmejala.
"To je moja sestra."
Pažljivo sam je zagrlila, pazeći da joj ne pokvarim šminku i frizuru; jer bi me u suprotnom Diana udavila.
"Niko ne bi trebao da bude tako lep, ma sestrice izgledaš savršeno!", iskreno sam joj rekla.
"To govoriš samo jer si mi sestra."
Njena smeđa kosa bila je uvijena u opuštene talase, a šminka je po njenoj želji bila neutralna; ali je savršeno isticala njenu prirodnu lepotu.
"Šta mi je trebalo da izaberem ovako glomaznu venčanicu? Ma daj Bože da se ne izblamiram pred svim onim ljudima. Čak ne mogu ni da se sagnem i obujem!", frustrirano je rekla, pokušavajući da zakopča kaiš na sandali.
"Ne nerviraj se zbog gluposti, daj da ti pomognem."
Izula sam svoje štikle i sagnula se da joj pomognem, a zatim sam je odvela do velikog ogledala u uglu sobe.
"Hajde mi sada reci da nisi najlepša žena."
Osetila sam suze radosnice kako se nakupljaju u mojim očima dok sam je gledala u venčanici. Danas je zvanično predajem Maksimilijanu i presrećna sam zbog njihove ljubavi.
"Volim te Nikol, mnogo te volim sestrice", čvrsto sam je zagrlila, a ona mi je spremno uzvratila.
"Nemoj da me rasplačeš", obratila mi se sa osmehom, ali jedna suza radosnica se slila niz njen obraz.
"Gosti su već počeli da stižu, ostalo nam je nešto više od sat vremena do početka...O moj Bože, Nikol pa onaj moj sin zaista lepšu ženu nije mogao naći!", naš razgovor je prekinula Diana koja je ušla i zadivljeno se zagledala u moju sestru.
"Hvala ti, Diana", videla sam kako Nikolini obrazi počinju da crvene.
"Idem ja da pokupim Zaru i da dočekam Regana", rekla sam uputivši se ka vratima, jer sam želela da Nikol ostavim nasamo sa budućom svekrvom.
Diana je zaista divna žena i zavolela je Nikol kao sopstvenu ćerku, a i ona je njoj bila dosta draga.
Ušla sam u sobu u kojoj je Zaru čuvala dadilja, tu sam ugledala sređenog Maksimilijana kako drži ćerku i nešto joj govori, a ona ga je zadivljeno gledala.
"Šta je bilo zete, nije valjda da imaš tremu? Ništa se ne brini, osvojio si srce moje sestre i ne postoji šansa da te odbije", obratila sam mu se sa osmehom.
"Lako je tebi da zbijaš šale na moj račun…"
"Gde je tetkina princeza?"
Osmehnula sam se sestričkinji u njegovom naručju kojoj se osmeh odmah pojavio na licu i ona je radosno pružila njene male ručice prema meni i ja sam je uzela.
"Čisto da znaš da sam ljubomoran, meni se nikada tako ne smeje…"
"Ona je tetkina devojčica", nežno sam poljubila Zaru, a ona je počela da guguće i skakuće u mom naručju.
"Imaćeš ceo život da budeš ljubomoran na njene momke, ja ti nisam problem; a sad požuri da ne zakasniš na sopstveno venčanje."
"Ne pričaj besmislice Stefani", Maksimilijan je jedan od onih prezaštitnički nastrojenih očeva, a ja sam uživala da se šalim na njegov račun.
"Pričaćemo mi ponovo o ovome…", rekao je pre nego što je nerado izašao.
"Bićeš ti na tetku i zagorčavati im život, zar ne ljubavi?", upitala sam je, a ona je nastavila da skakuće u mom naručju.
"Shvatiću to kao da."
Zara je nosila belu pufnastu haljinicu i srebrnu traku za glavu; obično bi je skinula čim bismo joj je stavili, ali danas je izgleda želela da sarađuje. Ona je jednostavno najslađa beba koju sam ikada videla i u potpunosti je osvojila moje srce.
Nastavila sam da razgovaram sa Zarom dok nisam primila poziv od Regana, a zatim sam požurila ka ulazu hotela. On će danas biti moj pratilac, a posle dužeg ubeđivanja ubedila sam ga i da se prijavi za nastavak specijalizacije u Njujorku; tako da ćemo ipak nastaviti da budemo kolege.
Čim smo sišle u prizemlje ugledala sam privlačnog crnokosog muškarca u tamnoplavom odelu i morala sam priznati da mu je neverovatno pristajalo, a svetloplava košulja je savršeno isticala njegove izdefinisane trbušne mišiće. Navikla sam da ga viđam u vojničkim pantalonama i uskim majicama, tako da je ovo bila velika promena i za mene.
"Izvini, zaboravio sam koliko oblačenje u ova dosadna odela zna da bude zahtevno", nasmejao se i prijateljski me poljubio u obraz.
"Hvala ti što si uopšte prihvatio da dođeš i praviš mi društvo, znam da nisi obožavatelj ovakvih događaja."
"Je li to princeza o kojoj sam svašta čuo?", pogledao je u moju nećaku koja je radosno počela da pruža ruke prema njemu.
Zna moja sestričkinja šta je lepo, to joj moram priznati. Zaro, doći ćeš ti Maksu i njegovim živcima glave u to sam sigurna…
Regan je pažljivo uzeo iz mog naručja, a ona ga je zadivljeno gledala i tapšala ručicama; u potpunosti zaboravivši na tetku…
"Vidi ti Zaru, obično je stidljiva u prisustvu ljudi koje ne poznaje.", iznenađeno sam rekla.
"Ne bih rekao, ali ako ti tako kažeš verovaću ti na reč. Prelepa si Stefani, ta haljina ti savršeno stoji."
"Hvala Regane, moram priznati da nisi ni ti loš."
"Kako napreduješ sa spremanjem ispita?", upitao me dok smo koračali ka dvorani.
"Ne staj mi na muku, knjige skoro da nisam ni pipnula, ali od sutra ću im se posvetiti. Daj Bože da ne padnem…"
"Ne brini se, sve ćeš stići. Učila si i tokom prethodna dva meseca."
"Nadam se, kako tebi ide?"
Iako sam se ja žalila na svoje ispite, on je u mnogo goroj situaciji jer je prve dve godine specijalizacije proveo na hirurgiji u Bostonu; što znači da će ispitivači prema njemu biti dosta strožiji.
"Ne žalim se", rekao mi je sa osmehom.
"Naravno, pa ti se nikada ni na šta ne žališ…", rekla sam za sebe.
"Nemoj da se nerviraš, utiče na lepotu", našalio se i izmamio mi još jedan osmeh.
Regan i ja smo se dosta zbližili i dosta naučili jedno od drugog, dosta mi je pomagao tokom mog boravka u Africi i na tome sam mu bezgranično zahvalna.
Vodili smo neobavezan razgovor narednih petnaestak minuta, a onda sam se morala na kratko pozdraviti sa njim i vratiti se kod Nikol da je ispratim do oltara.
"Prva dva mesta u prvom redu sa desne strane su naša", objasnila sam mu i uzela Zaru iz njegovog naručja, a ona time nije bila ni malo srećna.
"Ajde zlobo mala, kasnije te može držati koga kog izabereš, nemoj sada da se rasplačeš…"
"Stefani, da li si ti to moju ćerku upravo nazvala zlobom?"
Čula sam Nikolin glas iza sebe i okrenula sam se ka njoj, nije mi izgledala ni malo srećno mojim rečima; a Ajana koja je stajala iza nje je pokušavala da potisne smeh. Uzela je Zaru iz mog naručja, a ona se odmah obradovala majčinom zagrljaju.
"Sve je spremno, možemo ući kada god si spremna", Ajana me je spasila.
"Hajde da završimo i sa ovim."
Nikol je duboko udahnula i pokucala na glomazna drvena vrata koja su se ubrzo otvorila otkrivajući masu ljudi koji su spremno ustali. Trenutno sam bila ponosna na nju, ona je prezirala pažnju; ali trenutno je samouvereno koračala fiksiravši pogled na njenog budućeg muža.
Ugledala sam u Maksimilijana koji je očarano gledao, a iz nekog razloga i on je imao veliku tremu. Trenutno su mi bili neodoljivi, potajno su se brinuli o tome kako će ovo proći; a odlično su znali da ne mogu jedno bez drugog.
Par koraka dalje od njega stajao je meni odlično poznat plavokosi muškarac u crnom odelu i beloj košulji. Kosa mu je bila savršeno stilizovana, a brada sveže obrijana. Za godinu dana nije se ni malo promenio i čak mi se činio još privlačnijim, ukoliko je to uopšte moguće; a ubrzo sam osetila njegov pogled na sebi.
Mislila sam da sam ga prebolela, praktično sam bila ubeđena u to; ali sada kada nas je delilo samo nekoliko metara, shvatila sam da sam živela u laži. Kolena su mi zaklecala i srce mi je ubrzano zakucalo od njegovog prodornog pogleda i osmeha koji se pojavio na njegovim sočnim usnama. Izgubljeno sam koračala iza svoje sestre, dok mi je kroz misli prolazilo sve što smo zajedno preživeli.
Prisetila sam se njegovih dodira i strasnih poljubaca, sve ovo vreme sam se nadala da je pronašao devojku koja će ga činiti srećnim; a sada sam osećala mučninu pri samoj pomisli da neka ima ono što je nekada bilo moje.
Bilo je lako potisnuti emocije i privlačnost dok su nas delile hiljade kilometara, ali to više nije bio slučaj… Ma neka sam prokleta, ali želim ga nazad.
______________________________________
Mišljenja mi obavezno pišite u komentarima. ❤
Šta će se sledeće desiti?
Regana i Vilijama smo namenile nekom drugom i njihove priče možete pratiti na mom profilu. @Dream_Nela i ja nastavljamo saradnju pisanjem "Prijateljica".