Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

2.

STEFANI

„Stefani!", čujem sestring glas i shvatam da sam se ponovo uspavala.

„U sobi sam."

Odmah ustajem jer će ponovo početi sa njenim kritikama na moj račun ukoliko me zatekne u pidžami, uzimam trenerku iz ormara i navlačim je što brže mogu. Osećam se kao tinejdžerka koju će roditelju upravo kritikovati što je prespavala dan; Nikol je u potpunosti nebitno što imam dvadeset i četiri godine, jer će se ona uvek prema meni ponašati kao prema detetu.

Kosu sam nekako zavezala u donekle uredan rep i izašla da pozdravim sestru.

„Da ja nisam došla, verovatno bi i početak sopstvene smene prespavala", odmah mi je prebacila.

„Nije tačno, probudila sam se pre pola sata", pobunila sam se.

„Sigurno, a kosa ti je čupava jer si je upravo osušila...", uzdahnula je:"Znaš da dve stvari apsolutno ne podnosim, a to su nasilje i laži."

„Zašto sto nije postavljen? Toliko si lenja i neodgovorna da to prevazilazi sve granice."

„Kaže osoba koja nam je nabavila kućnu pomoćnicu", morala sam joj uzvratiti.

„Da se nisi usudila da me kritikuješ, odlično znaš da ti moj dvanestočasovni posao pruža luksuz da živiš u centru grada. Magda samo povremeno posprema i kuva za nas."

Ne bih joj to priznala, ali zaista je bilo neizvodivo da se bilo koja od nas posveti održavanju stana, jer sa njenom karijerom maksilofacijalnog hirurga i mojom specijalizacijom jedva smo uspevale i da se vidimo. Jedna bi dolazila sa posla, a druga bi se uvek spremala da krene; to je za nas postala svakodnevnica.

Znala sam da preteruje, ali to sam nekako pokušavala da opravdam njenim naglim odrastanjem i prihvatanjem uloge mog staratelja. Ne mogu ni zamisliti kolika je snaga potrebna za studiranje, posao i vođenje brige o tinejdžerki. Ona je za mene bila, i još uvek je: otac, majka, profesor i starija sestra.

„Slušaš li ti mene?"

Iz misli me vratio njen iznervirani glas, mogla sam videti bes kako joj se ocrtava na licu. Zašto je na poslu mogla biti sva fina i ljubazna, a kod kuće je postajala nepodnošljiva?

„Upravo razmišljam o tome šta je potrebno za postati tako džangrizav kao ti..."

„Otišla sam da se istiširam i presvučem, previše sam umorna za raspravljanje sa tobom", slegnula je ramenima.

Uputila se ka njenoj sobi i ovo me zaista iznenadilo, mora da je zaista imala naporan dan jer je ona uvek raspoložena za kritikovanje mlađe sestre. Ona i ja smo bile opšte suprotnosti, zapravo mislim da nam je ljubav prema medicini jedina zajednička osobina. Ja sam bila opuštenija sestra, željna zabave, života, provoda i putovanja;  ona koja je jedino mogla biti ozbiljna na radnom mestu.

Postavila sam trpezarijski sto i iznela činiju sa ručkom koji je Magda spremila, kuhinja je odlično mirisala tako ta verujem da je moja sestra ovoga puta zaboravila da joj da jelovnik. Bez naše kućne pomoćnice mislim da bi me moja sestra za kratak vremenski period pretvorila u vegetarijanca.

Nikol je svoju tamnoplavu uniformu zamenila udobnim crnim helankama i klasičnom belom majicom. Volela je da odaje utisak ugledne i samostalne žene, što je postizala nošenjem prefinjenih poslovnih haljina i visokim štiklama; mada moram priznati da joj je to polazilo za rukom jer je imala dugu listu čekanja u svojoj poliklinici.

„Da li je gospođi sada sve po volji?", našalila sam se kada je sela, a ona me mrko pogledala.

„Moramo da razgovaramo."