Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

21.

STEFANI

Prva smena mi se upravo završila što je značilo da imam malo manje od šesnaest sati slodno do dvatesetčetvoročasovnog dežurstva i planiram da se dobro odmorim za njega. Poslala sam poruku Leu obavestivši ga da izlazim, jer me već čekao ispred bolnice.

"Doktorko Benet!", čula sam glas svog mentora iza sebe.

Nemogu reći da se Vilijamov i moj odnos na poslu nije promenio, jer jeste. Posvećivao mi je mnogo više pažnje nego drugim svecijalizantima i iskreno se trudio da me što više nauči, ali makar se trudio da me pred drugima ne oslovljava imenom i ostane profesionalan.

"Doktore Limberg, dobar dan", pozdravila sam ga, jer sam znala da danas radi drugu smenu.

"Kakva ti je bila smena?", upitao me.

"Dobra, nije bilo kritičnih pacijenata. Izveštaj je na Vašem stolu."

"Stefani, imam jedno pitanje i želeo bih da ostane između nas..."

"Naravno, doktore Limberg, o čemu se radi?"

Ja njega bez obzira na kolnosti nisam mogla nazvati imenom, jer on je ipak cele godine bio moj mentor i tako će ostati do kraja specijalizacije. Činjenica da sam ga poznavala u detinjstvu, za mene je bila praktično nebitina; jer ga se i nisam najbolje sećala.

"Šta se dešava između onog Keringena i Nikol, da li su prijatelji?"

Zašto bi njega ovo interesovalo?

Pomislim da ga pitam nešto o ovome, ali onda se setim da ponovo kasnim i da me Leo ponovo čeka i više nego što je potrebno.

"Doktore Limberg, Maks je najbolji prijatelj mog dečka, zbog čega se i upoznao sa Nikol; ali njih dvoje su poznanici koji se znaju samo iz viđenja."

"Imam jednu molbu, želeo bih da iznenadim Nikol i pitao sam se da li bi mogla da mi daš ključeve od vašeg stana?"

"Izvolite, samo da vas obavestim da u stanu imamo malog labradora i nisam sigurna koliko voli strance..."

"Odlično, hvala ti Stefani, snaći ću se. Mislim da te dečko očekuje..."

Primetila sam da mu je pogled odlutao u suprotnom smeru i tamo sam ugledala namrštenog Lea, znala sam da ne voli Vilijama; ali ipak je morao poštovati činjenicu da je on moj nadređeni.

"Slobodna si, vidimo se sutra na dežurstvu", osmehnuo mi se i uputio se ka svlačionici, a ja sam otišla do Lea.

Poljubio me na blic, a ja se nisam bunila, jer mi je nedostajao; a sve moje kolege su i onako znale za našu vezu tako da se nisam trudila da bilo šta više krijem.

"Šta je Limberg hteo ovoga puta?", ljubomorno me upitao.

"Samo mi je postavio pitanje o smeni, zašto jesi li možda ljubomoran?", nasmejala sam se.

"Od kada specijalizanti dobijaju mlade mentore?", pitao me po ko zna koji put jedno te isto pitanje:"Sem toga, već sam ti rekao da mi se taj čovek uopšte ne dopada..."

"Hoćeš da moje slobodno vreme provedeš misleći o njemu ili želiš da budemo zajedno?", upitala sam ga i popela se na prste da bih ga još jednom poljubila.

Moj postupak mu je izmamio osmeh, a ja sam se pored njega ponovo osetila niskom.

"Kakvo je to pitanje?", uzvratio mi je poljubac:"On je meni u potpunosti nebitan..."

"Da li bi mogao da pričuvaš Astru u naredna dva dana, pošto ja radim?", pitala sam ga kada smo ušli u auto, jer sam želela da promenim temu.

"Naravno, mogu je uzeti večeras kada te budem odvezao kući", odgovorio je bez razmišljanja.