Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

25.

STEFANI

Upoznala sam se sa još jednim Leovim poznanicima i po ko zna koji put se lažno osmehnula ovo veče. Pratila sam postupke svog dečka i trudila sam se da se uklopim; ovo je njegov život, poznanstva i saradnje su ono na čemu se gradi karijera biznismena i to sam morala prihvatiti.

"Gospođice Stefani, moram priznati da očaravajuće izgledate večeras, takođe je prava retkost upoznati nekoga kao što ste Vi. Nadam se da ću i ja ponaći pratilju koja će biti nalik Vama", muškarac srednjih godina mi se lukavo osmehnuo.

"Izvinite nas, ali moji roditelji nas očekuju", Leo nas je izvinio, praveći se da nije čuo komentar njegovog saradnika.

Leo je bio ljubomoran i to sam jasno mogla zaključiti, ali ipak se trudio da nekako to potisne. Obavio je ruku oko mog struka, jasno pokazujući onom muškarcu da ja pripadam njemu.

Iskreno sam bila iznenađena kada me je pozvao na godišnjicu njegove firme i odmah sam ga odbila, jer ja nisam neko ko ima iskustva sa ovakvim proslavama; ali na njegovo insistiranje, ipak sam pristala da dođem i pružim mu podršku kao njegova devojka.

"Izvini što sam te uvukao u ovo, znam da ne voliš gužvu", Leo mi se iskreno izvinio.

"Nema veze, ovde sam da ti budem pratilja i to ću i učiniti, nisam najbolje društvo za poslovne razgovore o biznisu i preduzetništvu, ali trudim se", uzvratila sam mu osmehom.

Nastavili smo da se krećemo kroz masu ljudi, a ja sam uhvatila ljubomorne poglede prisutnih devojaka na sebi i ponosno sam im se nasmejala, jer sam pored sebe imala najboljeg i najlepšeg muškarca. Leo mi je bio dobro poznat u belim košuljama, ali kravata i tamnoplavo odelo jednostavno su upotpunjivali njegov izgled čineći ga dosta ozbiljnijim. Njegova plava kosa bila je očešljana i gelom stilizovana na stranu, a jedino za čime sam ja čeznula sada bilo je da ga privučem u jedan strasni poljubac o kome sam maštala celog dana; ali ipak to nisam smela učiniti zbog ljudi koji su nas okruživali.

"Dobro veče", pozdravila sam Lisu i Nejtana kada sam ih ugledala.

"Dobro veče", Nejtan mi je uzvratio blagim osmehom.

Mislim da me njegov otac nije još uvek prihvatio, ali verujem da nije više onoliko nepoverljiv prema meni koliko je bio.

"Dobro veče, Stefani. Kako ti se dopada proslava?", Lisa me odmah privukla u čvrsti zagrljaj.

"Sve je tako prefinjeno, čak su i najmanje sitnice u potpunosti isplanirane", trudila sam se da pronađem reč koja bi mogla opisati luksuz i prefinjenost večerašnjeg slavlja.

"Drago mi je da ti se dopada, sama sam osmislila dekoraciju, a Maks se iskreno potrudio da ispoštuje sve moje želje", rekla mi je sa osmehom.

"Ta haljina ti neverovatno pristaje, jednostavno zračiš lepotom večeras", udelila mi je kompliment, a ja sam osetila kako mi obrazi crvene.

Haljina koju sam večeras nosila je zaista bila posebna i u njoj sam se osećala kao princeza, ali najviše iz razloga što je moja sestra izabrala. Nikol je neko ko uvek posvećen poslu i poliklinici, ona jednostavno nikada ne odlazi u kupovinu; ali činjenica da je izdvojila svoje dragoceno vreme i izabrala je,
za mene je predstavljala neopisivu radost.

Uklopila je sa srebrnom ogrlicom u koju sam se zaljubila još prošle godine, ali je jednostavno bila preskupa da bih je sebi priuštila. Maštala sam o njoj duži vremenski period i znala sam koliko se moja sestra morala potruditi da je nabavi, ali ipak je to uspela. Nikol se neočekivano potrudila da bude prisutna na ovoj proslavi i očistila svoj raspored, iako to nije bilo ni nalik na nju.

Ranije dok mi je pomagala da se spremim spomenula je nekog muškarca i pretpostavljam da je on razlog za njenu iznenadnu zainteresovanost za ovo veče; a ja kao njena mlađa sestra bih iskreno volela da saznam o kome se redi. Za moje dvadeset i četiri godine nikada Nikol nisam čula da govori o nekom muškarcu, a onaj koji se uvukao u srce moje sestre morao je biti poseban.