Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

9.

STEFANI

Moj mentor me primorao da iskoristim par slobodnih dana što je po meni bilo nepotrebno; posle onoga sa Aleksom i Leom bilo mi je dosta mojih ljubavnih promašaja, makar na neko vreme. Pomirila sam se sa činjenicom da sam idealizovala muškarca koga uopšte nisam poznavala i jednostavno sam želela da ga zaboravim, a posao mi je uspešno skretao misli sa njega. Nikolin i moj stan se jednostavno blistao, čak sam i čišćenje koje sam toliko mrzela radila iz dosade; kao i sestra sam postala teški radoholičar.

Završila sam čitanjem nekog ljubavnog romana koji mi je Lejsi preporučila,malo je reći da sam ostala razočarana krajnjim ishodom, ne znam iz kog razloga priželjkivala sam priču sa nesrećnim krajem, valjda bi mi ona tada bila nekako realnija; jer bi me podsetila na stvarnost koju svako od nas živi. Ovako su glavni likovi koji su se slučajno sreli na kraju živeli srećno sa čoporom dece koja su trčala oko njih, a oni su se i posle toliko godina bezuslovno voleli; ovo je za mene ipak bio preveliki kliše.

Telefon je zavibrirao na radnom stočiću moje sobe i odmah sam ustala sa nadom da sam nekome potrebna na poslu, ali to je bila samo moja prijateljica koja je verovatno želela da mi ispriča nove tračeve koji kruže po bolnici. Ona je najpozitivnija osoba koju poznajem i zaista mi je draga, ali mene za razliku od nje zaista me ne interesuju priče o novim vezama naših kolega.

"Nikada nećeš pogoditi šta se dogodilo...", euforično je započela čim sam se javila.

"Lejsi, zaista me ne interesuju ljubavni životi doktora iz bolnice..."

"Ma pusti ti sada doktore iz bolnice, jesi li ti uopšte uzimala novine u ruke?"

"Znaš da me životi poznatih i politika ne interesuju i sama sam se uverila koliko ljudi mogu da lažu samo da bi im članci bili čitani, tako da nisam...", pokušala sam ponovo da joj objasnim, ali ona me iznenađeno prekinula.

Zašto uopšte imam osećaj da mi se njene vesti neće svideti?

"Jesi li ti uopšte videle one ljubavne fotografije tvoje starije sestre sa onim poznatim vlasnikom korporacije koga sa devojkom nisu videli više od pet godina jer je poznat po tome što svoj lični život čuva u strogoj tajnosti? Čoveče pa varnice prosto izbijaju iz njihovih pogleda, a tek onaj zagrljaj...", očarano je počela da mi opisuje neku njenu fantaziju.

"Ma daj Lejsi, nisam raspoložena za tvoje šale. Nazovi me ukoliko budem ikome bila potrebna, čak me ni Nikol nije pustila da odradim par smena u njenoj poliklinici...", požalila sam se.

Nikol je bila istrajna u svojoj nameri da mi ne dopusti da radim, jer je delila mišljenje mog mentora. Po njoj sam postala teški zavisnik od posla i bila sam hronično iscrpljena zbog toga, ali ukoliko uzmemo u obzir njen rad, ona nije imala pravo glasa...

"Nemoj mi reći da zaista ne znaš", iz misli me vratio Lejsin glas.

"Uzmi laptop i pogledaj naslovnu stranu prvog časopisa koji vidiš."

Poslušala sam je, iako sam bila u iskušenju da je odbijem; moja sestra je previše hladna i zatvorena osoba da bi je ikada videli u društvu muškarca i to javno; ali čim sam upalila svoj računar imala sam šta i da vidim. Telefon mi je od šoka ispao iz ruke, toliko sam se zagledala u fotografije iskred sebe da me za telefon nije bilo ni briga. Milion različitih misli i pitanja mi je proletelo kroz glavu, a ja ni na jedno od njih nisam imala odgovor.

"Stefani?", čula sam Lejsin glas, ali sam ja nastavila da listam fotografije.

"Nazvaću te kasnije", uzela sam telefon i prekinula naš razgovor, bez daljeg objašnjavanja sa njom, sada definitivno nisam znala šta bih trebala da joj kažem.