Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

47.

STEFANI

Nikada nisam volela velika okupljanja, ali venčanje sopstvene sestre jednostavno nisam mogla propustiti; a Maksimilijan je jednostavno imao brojnu familiju i poslovne partnere. Nikol me obavestila da će ubrzo nakon mog povratka organizovati venčanje, ali nisam očekivala da će to biti nepuna četiri dana nakon mog povratka.

Prethodna godina mi je jednostavno proletela i neko vreme sam razmišljala da produžim svoj boravak; ali morala sam se vratiti odmah po isteku ugovora da ne bih propustila polaganje ispita. Dosta sam razmišljala o tome šta bih trebala da uradim, ali želja za nastavkom specijalizacije je ipak bila najjača. Kroz par dana ću polagati ispite koje moram da položim da bih započela drugu godinu specijalizacije; a umesto da učim ja se upravo nerviram oko glupog venčanja.

Ne znam samo šta im je sve ovo trebalo, jer ništa se nakon ovog dana neće promeniti, oni već devet meseci žive zajedno i imaju prelepu ćerkicu; ali navodno Maksimilijan i njegovi roditelji smatraju ovo obaveznim. 

"Ovde niko nije normalan!", Ajana je ušla u sobu u kojoj sam boravila i glasno zalupila vratima.

"Makar me neko razume", nasmejala sam se na njene reči.

"Šta se dešava?", upitala sam je.

"Moja majka je zabranila služenje alkohola pre stizanja gostiju, pa šta sam ja; kažnjena tinejdžerka kojoj ne dozvoljavaju ni čašu pića?!"

"Hajde smiri se i pomozi mi oko ove glupe haljine."

Nakon godinu dana provedenih u Africi i noseći isključivo udobnu i lagodnu garderobu bilo je teško priviknuti se na tesnu elegantnu hanjinu; ali Ajaninoj majci se nisam smela uspotiviti. Diana Keringen je sve obaveze venčanja preuzela na sebe i po meni ih je shvatala preozbiljno.

"A zamisli tek one konobare, ma ni jednog nisam uspela da šarmiram i prevarim…"

Ajana i ja smo se dosta zbližile nakon Zarinog rođenja, ona je praktično postala moja najbolja prijateljica i neprestalno smo se dopisivale. 

"Znaš li šta je sa Nikol?", pitala sam Ajanu, pošto sam sestru poslednji put videla pre nešto manje od četiri sata kada je Diana odvela kod frizerke.

"Ko će ga znati, moja majka je se dočepala i neće je pustiti dok sve ne bude "savršeno", jednom u životu sina ženi; a pošto me poznaje odlično zna da su joj male šanse da doživi svadbu i drugog deteta.", rekla je pomažući mi oko haljine.

"Nego Stefani, kako to da si provela godinu dana u onoj džungli i vratila si se kao supermodel? Hajde otkrij i meni tajnu, majka kao da je birala haljinu u kojoj ćeš ti sve zaseniti; ma pogledaj ti taj ten i savršene obline."

"Ajde prestani sa tvojim komplimentima, postidećeš me ovde…"

Ne mogu poreći da mi je telo izgledalo bolje nego ikada, jer nakon godinu dana provedenin bez skoro svih blagodeti dvadeset i prvog veka bilo je prosto nemoguće ne izgubiti kilograme. Vožnja automobilom i ukusna brza hrana za mene su mogle biti samo misaone imenice.

Mada posle svega stekla sam razna medicinska znanja, ali i ona mnogo bitnija, životna. Shvatila sam koliko olako shvatamo sve što imamo i uvek težimo za nekim ciljevima; jurimo posao i karijeru, a u svemu tome ne stižemo da provedemo vreme sa porodicom.

"Znaš da sam samo iskrena."

Okrenula sam se ka njoj kada mi je zašnirala haljinu, a ona mi je namignula.

"Biće ovde večeras dobrih komada, jeste da je većina previše uštogljena za moj ukus; ali makar se možemo pokušati zabaviti…"

"Idem da vidim šta je sa Nikol, hoćeš li sa mnom?"