Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

STEFANIN EPILOG

STEFANI

Budim se u prostranom udobnom krevetu i rukom posežem ka drugoj strani tražeći svog dečka; ali me dočeka prazna postelja. Za razliku od mene koja sam uživala u dužem spavanju na odmoru, on je bio ranoranilac. Zaboga Leo, gde si opet nestao?

Nastavim da se protežem po svilenoj posteljini uživajući u zracima sunca koji me obasjavaju, ne sećam se kada sam poslednji put ovako dobro spavala. Definitivno kupujem ovakav krevet čim se vratimo u Njujork. 

"Spavalice, jesi li se probudila?", Leo se pojavljuje na vratima držeći u rukama poslužavnik sa hranom.

Pogled mi odmah odvuče njegovo izvajano telo bez majice, fino izdefinisani stomačni mišići i te sočne usne za kojima sam čeznula tako dugo. Moram priznati da je izgledao privlačnije nego ikada, ukoliko je to ikako moguće; nisam bila jedina koja je tokom prethodnog perioda praktikovala vežbanje.

"Dopada ti se ono što vidiš?", namignuo mi je čim je uhvatio moj pogled na njegovom telu.

"Kakvo je to pitanje? Pa nije loše, ali možda sam mogla i bolje", našalila sam se sa njim, ali se on odmah uozbililjio.

"Stefani, ti si samo moja, neću te ikada više izgubiti."

"Hmm, jesi li siguran u to?"

Spustio je poslužavnik na obližnji stočić i onda mi prišao brzim koracima, zaustavio se tek kada su nas delili samo milimetri. Osećala sam njegov topli dah na vratu i polako se približavao mojim usnama, vešto mi pokazujući zašto ne mogu bez njega i namerno odugovlačeći. Nisam želela da igram njegovu igru i priljubila sam svoje usne za njegove, a on se nije ni malo bunio. Rukom sam prolazila kroz njegovu mekanu kosu i maksimalno uživala u njegovim usnama.

Više od godinu dana sam provela pokušavajući da ga izbacim iz misli i priviknem se na njegovo odsustvo; ali mi to nije pošlo za rukom i bilo mi je dosta izbegavanja svojih osećanja. Pobegla sam na kraj sveta da bih ga zaboravila, ali nakon pola sata provedenih u njegovom prisustvu sav moj prethodni trud je jednostavno pao u vodu.

Uživala sam u svakom njegovom poljupcu i dodiru i ne želim da više i jedan dan u svom životu provedem bez njega. Pogrešio je i naučio svoju lekciju, a ja ću se postarati da mu stavim do znanja žašto to ne sme ponoviti. 

"Ovaj krevet je nekako udobniji nego što ga se sećam", izjavila sam nakon što sam odvojila usne od njegovih.

"Ako si ovakvog raspoloženja zbog kreveta, odmah ću narediti da nas isti ovakav čeka u stanu", vešto mi je namignuo.

"Već sam ti rekla da me nećeš tek tako preći, još uvek razmišljam o tvojoj ponudi."

Držala sam ga u neizvesnosti, odbijajući da mu odgovorim na pitanje o našem zajedničkom životu i veridbi; a on nije shvatao da će ostatak života noći provoditi samo u mom zagrljaju.

"Hajde neću sada da razgovaram o ozbiljnim temama prošli su mi ispiti i dosta mi je naprezanja mozga. Gladna sam, a odlično znaš da sam tada ujedno i nervozna…"

Rekla sam ustajući sa kreveta i prolazeći pored njega uzimajući sa stočića poslužavnik sa hranom. Ovo mesto je prosto loše uticalo na moj organizam, još par dana i sav trud oko mog tela će propasti.

Prethodne dve nedelje sam provela nervirajući se da ću izgubiti godinu, jer sam načula da su ispitivači neopisivo sitničavi ove godine. Danonoćno sam učila i slušala svoju divnu sestru kako mi govori da se ne smem izmotavati; mom mozgu je sada trebala jedna poduža pauza od svakog stresa. 

"Kako može uvek biti gladna?", Leo je rekao više za sebe, ali sam mu uputila ubistveni pogled i on je ućutao.

"Još jedan neumesni komentar i spavaćeš na kauču."