Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

18.

STEFANI

Čula sam zvuk svog budilnika i nevoljno sam otvorila oči; čak i pored devet sati sna bila sam neispavana, a uz to mi je bilo neopisivo hladno i imala sam vrtoglavicu. Ustala sam iz kreveta i spremila se, jer je danas bio red na mene da pripremam doručak.

Očešljala sam Astru i nahranila je, jer me Nikol prethodno upozorila da ukoliko vidi koju dlaku na njenom nameštaju ima da je izbaci. Nisam delila njeno mišljenje, ali makar smo postigle neki kompromis.

Ušla sam u kuhinju i prvo Nikol skuvala kafu, jer ona je pre prve kafe nepodnošljiva; a zatim sam i sebi stavila čaj.

"Dobro jutro, sestrice", radosno me pozdravila, što mi je bilo potpuno neočekivano za nju.

Sem toga, ustala je sat vremema ranije nego što je za tim bilo potrebe, ja zaista ne znam kako ona uspeva da funkcioniše sa tako malo sna i uz to uspeva da bude pozitivna na poslu... Nosila je svoju ljubičastu uniformu, a kosu je podigla u visoki rep i moram priznati da je izgledala zanosno.

"Dobro jutro", tiho sam je pozdravila.

"Stefani, zašto su ti obrazi tako crveni?", zabrinuto mi je prišla i nežno prislonila svoju ruku na moje čelo.

"Zaboga, pa ti goriš!", Nikol je počela da paniči, a ja sam je samo zbunjeno gledala.

Moja sestra je bila poznata po tome što je uvek preterivala kada sam ja u pitanju, ali sada je zaista izgledala zabrinuto. Izgleda da dugo nisam bila bolesna pa sam i zaboravila kakva zna da postane.

"Odlično se osećam, ne preteruj", pobunila sam se.

"Idi u krevet i odmah lezi, ja idem po toplomer", ponovo je počela da izdaje naređenja.

"Neću Nikol, obećala sam da ću ja spremiti doručak..."

"Nisi u stanju ni na nogama da stojiš, ostavi se doručka i idi u krevet."

"Nikol, završila sam medicinu, valjda kao doktor znam da brinem o sebi..."

"Super i ja sam maksilofacijalni hirurg, pa tvrdim da to veoma loše radiš", ignorisala je moje reči i otišla po toplomer.

"Želim da te vidim u krevetu za dva minuta", dobacila mi je.

Pošto sam i sama shvatala da bih se najbolje osećala kada bih legla, poslušala sam njene reči i uputila se ka svojoj sobi; a Astra me pratila u stopu. Smestila sam se na krevet i uvila se u svoje omiljeno plišano ćebe, a Astra je neuspešno pokušavala da skoči pored mene. Nasmejala sam se njenim postupcima i pomogla joj da se popne, a ona se radosno sklupčala pored mene.

"Izvoli", Nikol je ušla u sobu i pružila mi toplomer.

"Ma nema potrebe za tim...",

Pokušala sam da je odgovorim, ali ona mi je uputila samo jedan prekorni pogled koji mi je davao do znanja da nije raspoložena za moje igre. Uzela sam toplomer, a ona je pažljivo pratila svaki moj pokret i zatim se smestila pored mene na krevetu počevši da se igra sa mojom kosom.

Ovo me podsetilo na period kada smo tek počele da živimo same; Nikol je bila druga godina na fakultetu, a ja sam krenula u srednju školu. Odlično sam se sećala svoje prve prehlade i Nikoline panike u očima jer nije znala šta da radi. Imala je predavanja, ali taj dan ipak nije otišla; čak mislim da su to jedina predavanja koja je propustila za ceo fakultet. Umesto da me ostavi samu, ostala je pored mene u krevetu i igrala se sa mojom kosom, zajedno sa mnom maštajući o životu koji ćemo jednog dana živeti.

Iz sećanja me vratilo pištanje toplomera, ali Nikol ga je nekako uzela pre mene.

"39.2!", sada je još više paničila.