Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

7.

STEFANI

Prošlo je više od tri meseca od one noći sa Leom, a od tada ga više nisam čula. Ne znam zašto sam se uopšte nadala da bi ono između nas njemu nešto značilo, ipak je on jedan od najpoznatijih neženja u SAD-u.

Onaj članak u novinama sa Leovim i mojim slikama konačno je počeo da se zaboravlja, ali verujem da se to nikada u potpunosti neće desiti. Nadređeni su mi svakodnevno nudili razne ponude iz snova misleći da sam u vezi sa Leom i nadajući se nekoj koristi, a ostali su mi jednostavno upućivali poglede pune mržnje i zavidnosti. Ipak, niko od njih nije znao priču koja se krila iza svega toga; ali svi su imali svoje zaključke.

Verovatno se zbog tog skandala više nismo ni čuli, jer on verovatno nije želeo da ga dovode u vezu sa nekim kao što sam ja; a šta je sa mnom? Postala sam nervozna i netrpeljiva prema svima koji pokušaju da mi postave pitanje o njemu, govorim da me on ne zanima; a potajno tokom noći pretražujem sve vesti o njemu, ali njegove slike iz noćnog života sa poznatim modelima mi ne donose mira.

Gledala sam devojke koje su bile u njegovom zagrljaju i koliko god to bilo pogrešno priželjkivala sam da budem na njihovom mestu. Znam da grešim, ali bilo je nečega u onoj noći koju smo proveli zajedno što me nateralo da verujem da on nije takav, a možda sam samo pokušavala da ga idealizujem.

Trebala sam poslušati Nikol, ali ne; ja sam morala ići glavom kroz zid kao i uvek. Zaljubila sam se u njegove duboke zelene oči i onaj topli osmeh, a sada više ne znam kako bih trebala da funkcionišem bez njih. On je za mene mogao biti sve, a ja za njega samo jedna od mnogih.

Postala sam nezainteresovana za svoju okolinu, brinula sam samo o pacijentima, ali nakon moje smene postajala sam hladna za sve. Nikol je par puta pokušavala da razgovara sa mnom, ali bih je otresla govoreći da sam dobro, iako to u stvari nisam bila. Nisam želela da joj priznam koliko je bila u pravu onog jutra kada mi je rekla da je on tip muškarca koji bi me iskoristio, a zatim jednostavno odbacio.

Ja sam osoba koja veruje u dobrotu i uvek vidi samo ono najbolje u ljudima, zbog čega obično na kraju i budem povređena. Trudim se da se vodim onim "oprosti, ali ne zaboravi", mada nekako uvek samo oprostim. Moja sestra je celog života pokušavala da me ubedi u suprotno, ali ovako tvrdoglava nikada je nisam slušala i uvek bih na kraju zbog toga završila slomljena.

Trenutno sam pokušavala da se uvučem neprimećeno u stan posle produžene druge smene, ali mi to nije pošlo za rukom. Nikol jednostavno mora svaki šum da čuje.

"Stefani?", čula sam njen glas iz dnevne sobe.

"Stigla sam, umorna sam i samo želim da zaspim", rekla sam, prolazeći kroz hodnik.

"Večera ti je na stolu, moraš nešto pojesti."

U glasu sam joj čula brigu, sve je shvatala; ali ipak mi je pružila vremena i prostora da sama shvatim šta bih dalje trebala da učinim.

"Umorna sam Nikol, razgovaraćemo ujutru", rekla sam, ali ona je stala ispred mene sprečivši me da prođem.

"Naravno da si hronično izmorena pošto noći provodiš plačući u svojoj sobi, pokušavajući da sve to sakriješ od mene, a danju radiš duple smene. Dala sam ti vremena, ali sada mi je dosta da te gledam slomljenu", prekrstila je ruke na grudina, a to je radila samo kada je bila ljuta.

"Nemam o čemu da razgovaram", nisam želela da se slomim ispred nje.

"Time pokušavas da slažeš mene ili sebe?", hladno me upitala.

Poznajem svoju sestru i definitivno znam kada joj je nečega dosta. U njenim očima sam ugledala odlučnost koju nisam videla duže vreme, ali ipak bilo je u njima i one jake sestrinske ljubavi.