Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

36.

STEFANI

"O kakvim jutarnjim mučninama Vi pričate?"

"Ma hajde, položila si ispit kod mene sa najvišom ocenom i sama znaš kroz kakve promene telo prolazi tokom prvog trimestra, ali Nikol uskoro ulazi u drugi i mislila sam da su je mučnine prošle..."

"Mora da ste nešto pomešali, moja sestra nije trudna", belo sam gledala svoju bivšu profesorku, odbijajući da poverujem u to.

"Stefani, za trideset godina radnog staža trudnicu mogu da prepoznam čim je vidim, a kamoli posle ultrazvuka... Čekaj, nemoj mi reći da nisi ništa znala o tome?", ugledala sam krivicu na njenom licu.

"Izvinite me, moram da idem", okrenula sam se i krenula ka izlazu iz restorana.

Nikol nije mogla biti trudna, jednostavno nije. Sa kime bi za ime sveta mogla biti trudna? Nikada mi nije pomenula ni jednog muškarca i sada bih jednostavno trebala da prihvatim činjenicu da će moja sestra dobiti bebu? Odrasla sam uz nju i odbijam da verujem da bi mi nešto takvo prećutala.

"Stefani..."

Leo je krenuo za mnom, ali se nisam obazirala na njega. Okrenula sam se tek kada me njegova ruka obuhvatila oko ručnog zgloba i zaustavila me.

"Pusti me Leo!", viknula sam na njega ne obraćajući pažnju na ljude koji su bili oko nas. Svi su nas zainteresovano pogledali, verovatno sa željom šta se dešava između nas.

"Potrešena si, dozvoli da te makar odvezemo do stana, ne verujem da možeš voziti u takvom stanju...", njegov glas je na moje iznenađenje bio pun razumevanja.

"Ne trebaš mi, mogu sama da odem!"

"To je samo vožnja, neću reći više ni reči ukoliko to ne želiš, ali dozvoli da te Maksimilijan i ja odvezemo kući ili gde god želiš da ideš", poveo me je ka izlazu iz restorana.

Moje telo je doživelo toliki šok da više nisam imala snage ni da se raspravljam sa njim, već sam ga samo nemo pratila, a emocije su mi bile izmešane. Nisam znala šta da mislim, a još manje kako da se ponašam. Sve sam u životu mogla da očekujem, ali da će mi Nikol prećutati ovako bitnu činjenicu, nisam.

Više nisam znala ni da li sam ljuta, besna, slomljena, izdana ili povređena. Njoj sam poveravala sve svoje tajne, želje i strahove, ona me je poznavala bolje od bilo koga; a ipak ona meni nije verovala...

Leo mi je otvorio zadnja vrata Maksovog džipa i smestio se pored mene, ali nije ništa rekao, niti je prokomentarisao i na tome sam mu bila zahvalna.

"Gde želiš da idemo?"

"U stan", rekla sam i dalje izgubljena u svojim mislima.

"Makse, vozi nas u njihov stan."

Kako sam mogla da ne primetim takve promene na mojoj sestri? Primetila sam da je nabacila koji kilogram, ali to sam prepisivala stresu kome je bila izložena zbog proširivanja poliklinike. Naručivala je brzu hranu, nije išla na trčanje, žalila se na štikle, prestala je da nosi usku odeću... Odjednom mi je sve imalo smisla; menjala se ispred mene, a ja to nisam videla.

Zaboga miloga, sakrila je od mene da će biti majka! Moja sestra uskoro ulazi u četvrti mesec trudnoće, a ja sam slepo verovala da je samo pod stresom zbog posla. Vidim da čak nije našla ni za shodno da mi kaže da joj se neki muškarac sviđa, a uredno se petljala u moj ljubavni život.

Život kao da se poigravao sa mojim strpljenjem, jer ne verujem da je gužva njujorškog saobraćaja ikada bila veća. Nervozni vozači su trubili jedni drugima verovatno verujući da će to rešiti ovu gužvu, a ja sam se osećala kao da će mi glava eksplodirati.