Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

10.

STEFANI

Gledam u savršenog muškarca ispred sebe dok razum i srce ratuju u meni. Želela sam da ga imam pored sebe i bila sam spremna sve da mu oprostim, ali time bih ponovo pogazila ponos i obećanje koje sam dala sebi.

"Imaš deset minuta za svoje objašnjenje, ukoliko ga ne budem smatrala adekvatnim, odlazim i ti nakon toga prestaješ da mi se obraćaš", prekrstila sam ruke na grudima, čekajući da počne.

Zamerala sam sebi mnoge stvari u životu, ali ponajviše to što sam svima uvek pružala drugu šansu iako bih na kraju u većini slučajeva završila povređena. Nikol je to uvek polazilo za rukom, prekidala je svaki kontakt sa onim ko bi je izneverio; trebala sam to naučiti od nje, ali ja sam onaj glupi optimista koji u ljudima vidi samo najbolje.

"Jako mi je žao zbog onoga..."

"Devet minuta, Anderse, moje vreme je dragoceno."

"Možemo li makar da odemo na neko privatnije mesto?", molećivo me pogledao:"Verujem da ni jedno od nas ne želi da ponovo završi na naslovnoj strani nekog časopisa..."

"Nigde ja sa tobom ne idem, kada sam tada preživela da budem glavna tema među celom bolnicom, preživeću i sada", uputila sam mu još jedan ljutiti pogled.

"Zapamti šta si rekla", namignuo mi je i lukavo mi se osmehnuo.

"Sedam minuta, Anderse."

"Onda ću imati i više nego dovoljno vremena."

Prišao je i obuhvatio me oko leđa, a pre nego što sam i mogla odreagovati, on je priljubio njegove usne na moje; svakog trenutka produbljujući naš poljubac. Trebala sam ga odgurnuti, ali svaki deo mene je žudeo za njim i njegovim usnama. Uhvatila sam sebe kako rukom prolazim kroz njegovu meku kosu, a on me snažno grlio ne dopuštajući mi da se pomerim ni jedan jedini milimetar od njega.

Nisam se uopšte obazirala na naše okruženje i potencijalne novinare, jer sam bila previše izgubljena u trenutku. Osećala sam elektricitet i varnice između nas i shvatila sam da ću ipak saslušati sve njegove razloge. Kada sam se odmakla od njega osetila sam se kao da će mi srce iskočiti iz grudi dok su me miris njegovog parfema i pogled na njegove duboke oči opijali.

Moj bes prema njemu kao da je ispario, jer sam u njega gledala sa istom onom zaljubljenošću kao i one noći koju smo proveli zajedno. Osmeh mi je ozario lice, a on mi se toplo osmehivao.

Neka se i prevarim, ali verujem da je on vredan još jedne greške.

"Verujem da je ovo bio i više nego dobar razlog da pođeš sa mnom, zaslužuješ objašnjenje za moj nestanak", namignuo je uhvativši me za ruku i povedovši me ka njegovom automobilu.

"Ne želim da idem sa tobom", istrgla sam ruku iz njegovog stiska.

"Molim te Stefani, tražim ti samo jedan razgovor; ukoliko posle toga budeš želela da nestanem iz tvog života, to ću i učiniti."

Tokom vožnje smo vodili neobavezne razgovore o nasumičnim temama, time izbegavajući pravi problem koji smo imali. Autom je ušao u garažu luksuznog nebodera, zaustavivši ga na samom ulazu, a dva radnika su odmah dotrčala da ga pozdrave.

"Dobar dan, gospođice", jedan od njih mi je otvorio vrata.

"Hvala Vam", tiho sam mu se zahvalila.

"Nema na čemu, gospođice. Da li Vam je nešto potrebno?"

"Ne, ali hvala Vam."

Osetila sam se neprijatno zbog ovoga, jer nikada nisam priželjkivala da budem u centru pažnje; ali uz Lea se to izgleda podrazumevalo. On je pružio ključeve drugom radniku tiho mu nešto objasnivši na šta je ovaj samo potvrdno klimnuo; a zatim mi je prišao i posesivno me obgrlio oko struka, ali sam ja sklonila njegovu ruku. Iznenađeno me pogledao, ali nije ništa rekao; nisam mu mogla dopustiti da pomisli da ću mu tek tako oprostiti.