Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

20.

Nikol

Trčim kroz užurbane ulice Manhattana sa slušalicama u ušima dok slušam neki miks elektronske muziku koju mi je Stefani snimila za moje treninge.

Kad nisam imala vremena da treniram kao što je to slučaj danas onda bih svoj standardni put do kuće malo produžila i iskoristila za trčanje. U kancalarji sam uvijek držala ruksak sa rezervnom sportskom opremom koji mi se u ovim situacijama pokazao kao jako korisna i pametna ideja.

Trčim izbjegavajući ljude koji mi idu u susret i pokušavam održati svoj mozak bistrim, ali to mi jako teško ide s obzirom da sam danas imala posla sa gospodinom savršenim.

Danas je Maximilian došao u moju ordinaciju na popravak zuba, kao da nema ni jedne druge stomatološke ordinacije u koju bi milioner poput njega mogao da ode.

Od one noći kad sam ga prvi puta vidjela u svojoj poliklinici njegove oči mi ne daju mira, progone me i na javi i u snu. Čim zatvorim oči vidim ih, dva krupna smeđa oka i te neodoljivo duge trepavice. Moja dijafragma zakaže od same pomisli na njega pa moja pluća postanu nesposobna za obavljanje osnovne fiziološke funkcije, disanja.

Nisam mogla opisati kako taj čovjek utiče na mene i zašto sam se tako osjećaja u njegovoj blizini. Znala sam da se trebam držati podalje od takvih ljudi i da ljubav nije za mene, ali jednostavno nisam mogla.

Godinama sam vješto i bez ikakvih problema izbjegavala muškarce koji su mi se motali oko nogu, a ruku na srce bilo ih je popriličan broj. Nikad nijedan takav muškarac nije ostavio na mene utisak i sve njih sam gledala površinski te potpuno nezainteresirano, ali Maxa..

Maximilian je drugačiji, sve u vezi njega me intrigira i vuče sebi. Način na koji hoda, držanje njegovih ramena, pogled, lice, stav i taj opojni miris. Sve na njemu djelovalo je kao magnet na mene, magnet kojem sam se jako teško opirala.

Obišla sam tri kruga oko kvarta i najzad utrčala u zradu te ulovila prazan lift. Lift u našoj zgradi sa sve četiri strane bio je obložen ogledalima te raznim ukrasima zlatne boje, što mu je davalo lažno luksuzan izgled.

Nisam dobro spavala prošle noći i taj mi se umor ocrtavao na licu. Dok sam gledala svoj odraz u ogledalu pogled mi je pao na moje usne, sjetila sam se Maxovog dodira na njima i moj umor je nestao, a rad mog srca se utrostručio kao odgovor na adrenalin koji se upravo pojačano lučio u mom organizmu.

Saberi se Nikol, ponašaš se kao klinka. Ne priliči ti to ženo! Saberi se!!

Iz torbe sam izvukla ključ i ušla u stan gdje me odmah na ulazu dočekala Astra. Astra je maleni labrador moje sestre koji više liči na malu čupavu lopticu nego na psa. Ona je samo još jedan pokušaj moje sestre i njenog dragog dečka da me izlude.

Bila je kod nas gotovo sedmicu dana i već sam nekako zavoljela ovo čupavo stvorenje,izvor mikroorganizama u mom novom i sterilnom stanu. Barem je to bio dok se ona nije uselila kod nas.

"Hej loptice." -Sagnula sam se kako bih je pomazila iza ušiju čemu se ona baš obradovala te veselo zamahala svojim malim repićem.

Iz kuhinje se začuo zvuk sudova što mi je bilo jako čudno jer je Stefani rekla da ide vani sa Leom, a Magda je imala slobodan dan.

"Stefani, došla sam." -Javila sam joj se nakon što sam spustila ključeve na ormarić pored vrata i krenula prema kuhinji.

"Tu si napokon, čekam te." -U kuhinji sam zatekla nasmijanog Vila.

"Vile, šta radiš tu?

"Vidim nije ti drago što me vidiš."

"Naravno da mi je drago, samo si me iznenadio."