Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

42.

STEFANI

Prošlo je već četiri dana od kada je moja sestra pristala da se uda za ljubav njenog života; možda ona još uvek toga nije ni svesna, ali način na koji nju Maksimilijan gleda je ispunjenje svakog ženskog sna. 

Upozorila sam tog muškarca da neće dobro proći ukoliko Nikol pusti još koju suzu zbog njega, a on mi je dao njegovu reč da će se uvek truditi da je usreći. I ja sam mu verovala, jer Maksimilijan, koliko god bio nezgodan za saradnju i zahtevan šef, je čovek koji svoja obećanja ispunjava. 

Da mi je neko rekao da će Nikol biti ona koja će pre mene stati na ludi kamen, nikada mu ne bih poverovala; jer ona je uvek bila ona dosadna sestra koja ni jednog muškarca nije puštala u svoj život. Izgleda da ona fraza da se niko ne uda za prvu ljubav ipak nije tačna, jer Maks ne samo da je njena prva ljubav, nego je i jedina. 

Osuđivala sam ga kada sam saznala za avanturu koju su Nikol i on imali u noći Leove i moje veridbe, ali sada sam uvidela da je spreman da se žrtvuje i bori za ljubav moje sestre i dete koje raste u njenom stomaku. Iskreno je voleo, a to mi je bilo najvažnije. Nikol i on će biti odlični roditelji, jer njihovo dete iako je bilo neplanirano, rašće u domu okruženo ljubavi i pažnjom.

Osetila sam kako mi telefon vibrira u džepu i brzo sam ga izvadila znajući ko je to.

"Halo Stefani, kako si? Je li sve u redu kod kuće? Jesi li konačno uzela slobodan dan da se odmoriš?"

Odmah me je obasula njenim pitanjima, a ja sam uzdahnula, jer ona čak ni za vreme odmora nije prestajala da brine o meni. Osećala sam se kao dete koje neko neprestalno proverava, ali verujem da se Nikol nikada neće promeniti…

"Dobro sam Nikol, moram ja razgovarati sa tim tvojim verenikom; kakav je to muškarac kada ni na Havajima nije uspeo da te odobrovolji?"

"Stefani, lepo sam te pitala…"

"Odmorna sam, ne preskačem obroke, trudim se da ne ostajem predugo na poslu, čak sam jednom otišla i do teretane."

Toliko sam uverljivo zvučala da sam skoro i samu sebe ubedila u svoje laži. Osećala sam se kao da život protiče pored mene, a ja se jednostavno trudim da idem u korak sa njim; ali mi to ne polazi najbolje za rukom. Od rastanka sa Leom moj život je bio u haosu i trebao mi je beg od svega ovoga. 

"Jesi li platila račune, nisi zaboravila?"

"Naravno da jesam, nisam toliko neodgovorna."

"Samo sam želela da proverim, zaboravnost je posledica nedovoljnog sna…"

"Kako si ti, imaš li još uvek mučnine?", upitala sam je želeći da promenim temu.

"Nemam ne brini, beba kao da uživa u hrani koju Maks sprema; a veruj mi koliko jedem tačno se pitam kako ih nemam. Neprestalno sam gladna, ali bez vrtoglavica i mučnina, beba mi dopušta da uživam u svakom trenutku."

Od kada je otišla na to putovanje sa verenikom glas joj je uvek bio nekako veseo i to me usrećavalo.

"Znači moj budući zet se dobro brine o tebi, mada ne verujem da će se dobro provesti ukoliko ponovo rešiš da jedeš onu tvoju zob i ostale bezukusne namirnice."

"Stefani, ne preteruj. Mada da znaš ne bi mi škodilo da povremeno pojedem i nešto zdravo, do porođaja tačno ima u slonicu da se pretvorim."

"Samo ti jedi, lepo je bez imalo truda imati bolje telo od tebe, makar mi na par meseci nećeš moći držati tvoja dosadna predavanja."

Glasno sam se nasmejala, a ona mi je odmah uzvratila.

"Lepo je sanjati, mada za to se treba malo i potruditi…"